Bivši nemački kancelar Gerhard Šreder ostaje cenjeni član vladajuće Socijaldemokratske partije (SPD) uprkos tome što je za dlaku izbegao isključenje zbog odbijanja da osudi ruskog predsednika Vladimira Putina, rekao je novi generalni sekretar SPD-a.
Na pitanje nemačkog magazina "Stern" da li ima mesta za Šredera u višim redovima SPD-a, novi generalni sekretar Matijas Mirš je odgovorio: "Da. Inače bi Gerhard Šreder morao da bude isključen iz stranke."
Mirš, koji je ranije ovog meseca imenovan za novog lidera stranke, rekao je da može da ceni Šrederovo "životno delo u celini... čak i ako imam fundamentalno drugačiji pogled na Putina i napad na Ukrajinu".
Mirš je naveo Šrederovo odbijanje da učestvuje u invaziji na Irak 2003. godine, njegovo odobravanje istopolnih partnerstava i finansiranje škola kao neka od krunskih dostignuća bivšeg kancelara.
"Nikada se nismo zajedno bavili politikom, ali kao i mnogi drugi, mogao sam da nadograđujem njegov rad", dodao je Mirš.
Komentari lidera SPD-a u Nemačkoj su viđeni kao maslinova grančica Šrederu, koji je pao u nemilost partijskih elita nakon što izbijanja sukoba u Ukrajini. Bliski Putinov prijatelj, Šreder je odbio da osudi ruskog predsednika i sastao se sa njim dva puta od februara 2022.
Optužio je SAD da sabotiraju potencijalni mirovni sporazum između Moskve i Kijeva, osudio zapadne zemlje zbog snabdevanja Ukrajini oružjem i insistirao da će nastaviti da traži "prilike da razgovara sa predsednikom Putinom".
Šrederu su 2022. oduzete parlamentarne privilegije i više puta su pokušali da ga isključe iz SPD-a. Partijski arbitražni komitet u Hanoveru presudio je prošlog aprila da bivši kancelar nije prekršila nijedno partijsko pravilo, te da stoga ne može biti isključena.
Šreder je bio kancelar od 1998. do 2005. godine, tokom koje je potpisao izgradnju gasovoda "Severni tok 1". Nemačka ekonomija je cvetala tokom njegovog mandata, a industrija zemlje je bila podstaknuta jeftinim ruskim gasom. Nakon što je napustio funkciju, Šreder je radio kao direktor nemačko-ruskog konzorcijuma odgovornog za oba gasovoda "Severni tok". Takođe je bio direktor u upravnom odboru ruskog naftnog giganta "Rosnjefta", na koju je funkciju dao ostavku u maju 2022.