Poljska traži od Ukrajine da ekshumira žrtve Drugog svetskog rata - odmah

Ukrajina bi trebalo da ekshumira i ponovo sahrani Poljake masakrirane na njenoj teritoriji, a Nemačka bi morala da pomogne i plati nadoknatu poljskim žrtvama nacizma, rekao je poljski ministar spoljnih poslova.

Radoslav Sikorski je za "Fajnenšel tajms" rekao da se "istorijske" pritužbe ne mogu odbaciti čak ni usred sukoba, navodeći Volinjski masakr kada su ukrajinski nacionalisti snage ubile oko 100.000 Poljaka.

"Ljudi imaju pravo na hrišćansku sahranu i to ne utiče na ratne napore Ukrajine", rekao je ministar spoljnih poslova. "Ne vidim zašto bi (ekshumacije) trebalo blokirati između zemalja koje pomažu jedna drugoj", dodao je on.

Krvava prošlost jača od mržnje prema Rusiji? Stare rane kvare partnerstvo Poljske i Ukrajine

Varšava je u poslednje vreme pooštrila ton kada je reč o istorijskim "krvavim vezama" sa Ukrajinom. "Fajnenšel tajms" navodi da je insistiranje na "istorijskim pritužbama" verovatno povezano sa predsedničkim izborima u maju koji bi mogli biti ključni za otključavanje reformske agende premijera Donalda Tuska.

Ukrajinski Institut za nacionalno pamćenje nedavno je saopštio da je voljan da sledeće godine obnovi potragu za poljskim žrtvama u masovnim grobnicama. Kijev je zaustavio proces 2017. godine u znak protesta zbog uklanjanja ukrajinskog spomenika koji se nalazi u Poljskoj.

Kijev je takođe osporio odluku poljskog parlamenta iz 2016. da se masakri opisuju kao genocid, a nedavno je bio uznemiren upozorenjima iz Varšave da bi ovo istorijsko pitanje, ako ne bude rešeno, moglo da poremeti nastojanje Ukrajine za članstvo u EU.

"Bilo je mnogo očekivanja da će sadašnja poljska vlada biti više proevropska, više proukrajinska, ali pitanje koje su postavili na dnevni red, o istorijskoj prošlosti, isto je kao i prethodna vlada", rekao je Andrij Deščica, bivši ukrajinski ambasador u Poljskoj.

Ovo je bilo "gorko razočarenje za ukrajinsko društvo", rekao je Deščicija i upozorio da pitanje Volinjskog masakra neće biti rešeno ako Ukrajina "ne pobedi u ratu i ne postane članica EU".

Sikorski je rekao da je nemački kancelar Olaf Šolc u julu "propustio priliku" da ispuni zahteve za reparacije koje je Tusk predstavio kao alternativu zahtevu prethodne poljske desničarske vlade koja je tražila 1,3 milijarde evra za odštetu i zločine koje je počinila nacistička Nemačka.

Tusk je tražio da se u Berlinu podigne poljski spomenik, da Nemačka uloži sredstva u vojnu saradnju sa Poljskom, kao i za neodređenu sumu novca za obeštećenje poljskim žrtvama nacista.

Šolc je ponudio samo 200 miliona evra odštete i ne planira da ulaže u zajedničku odbranu, rekao je Sikorski. "Tusk je u suštini rekao da 200 miliona evra samo po sebi neće ubediti poljski narod ...i mislim da je bio u pravu", rekao je.

Tusk se nada da će kandidat iz njegove vladajuće koalicije zameniti odlazećeg predsednika Andžeja Dudu, kandidata stranke Pravo i pravda koji je iskoristio svoje pravo veta da blokira Tuska i njegove pokušaje da zameni sudije koje je imenovao PiS.

Očekuje se da će PiS sledećeg meseca imenovati svog kandidata, nakon čega će Tusk objaviti sopstvenog kandidata.

Sikorski je priznao da je Tuskova vlada sada "manje-više" usklađena sa Dudom i PiS-om u pogledu ratnih pritužbi. Nedavna istraživanja javnog mnjenja pokazuju da većina Poljaka želi reparacije od Nemačke, dok se javno raspoloženje pogoršalo prema Ukrajini.

Samo 53 odsto i dalje podržava ukrajinskim izbeglicama, što je najniži nivo od februara 2022, pokazala je anketa koju je ovog meseca sproveo Centar za istraživanje javnog mnjenja.