Gruzijski san - dosanjan. Ova partija, sada je to i zvanično, pobedila je na parlamentarim izborima prošle nedelje i osigurala ostanak na vlasti. Ali ko je gubitnik? Ujedinjeni nacionalni pokret ili nevladine organizacije? Koga su premijer Irakli Kobahidze i ekipa uopšte imali naspram sebe - domaće neistomiljenike, uplašene da će ova istočnoevropska zemlja da skrene u ćorsokak sa evropskog auto-puta? Ili NVO i njihove donatore, kojima je gruzijski RIK raspršio svaku nadu ostavljanju van snage zakona o stranim agentima?
Predsednica Gruzije Salome Zurabišvili, koja je u svađi sa vladom, krivca za izborni debakl pronašla je u Rusiji. Komšije izbornu volju Gruzijaca nisu menjali prostački - falsifikovanjem glasova, već koristeći se, kaže ona, sofisticiranim metodama Ruske federalne službe. A te metode su instaliranje zakona o stranim agentima u gruzijski pravni sistem.
Gnev predsednice, opozicije, NVO i proevropski raspoloženih građana koji vole da mrze Rusiju izazvale su odredbe da nevladine i medijske organizacije čije budžete sa najmanje 20 odsto pokrivaju strani izvori moraju biti registrovani kao agenti koji služe interesima strane sile. I uz to da na sunce javnosti iznesu tačno od koga i koliko novca dobijaju… Protivnici su zakon videli kao rusko maslo, čiji je jedini cilj da ih odvuče od Evropske unije. A rezultate izbora kao srpsko.
Ako je milijarder i osnivač Gruzijskog sna Bidzina Ivanišvili, kako tvrdi Viola fon Kramon, od Aleksandra Vučića prepisao formulu za dolazak do vlasti, da li su tamo zapadne sile i nevladine organizacije, kao i ovde, štitile demokratiju? Ko su nevladine organizacije koje organizuju proteste u Gruziji?
Među najglasnijima da su izbori nelegitimni je koalicija sačinjena od 30 nevladinih organizacija "Moj glas za EU”. Ona je, poput Crte u Srbiji, nadzirala tamošnje izbore uz više od 1.000 posmatrača. To posmatranje se završilo pritužbama na regularnost glasanja u 29 izbornih okruga i zahtevom da se ponište rezultati na 246 izbornih mesta gde je 417.305 glasača. Posmatranje su zapečatili nepovoljnim izveštajem i tvrdnjom daje otkrivena šema izborne prevare. Scenario zvuči poznato, zar ne?
Prvo zbog donošenja zakona o stranim agentima, a posle zbog rezultata izbora na ulicama Tbilisija među najaktivnijim su bile one organizacije koje se mogu naći u bazi korisnika grantova na sajtu Evropske komisije poput Udruženja mladih gruzijskih pravnika. Ova NVO samo prošle godine iz briselske kase je dobila 967.343 evra. Na ulici i u bazi EU je i Međunarodno društvo za fer izbore i demokratiju (ISFED) kojima je iz Brisela stiglo 700.000 evra. Novac je dobijen kako bi se ojačala saradnja EU sa zemljama trećeg sveta. Za taj posao, pokazuje ova eu-baza, prošle godine je beogradska Crta dobila skoro tri miliona evra.
Oni koji zakon brane tvrde da organizacije civilnog društva ne bi negodovale kada ne bi imale šta da kriju. A brojke pokazuju da se do 2. septembra 2024. godine, kada je bio krajnji rok za registraciju, od oko 33.000 registrovalo samo 474 NVO. Uz to 80 odsto organizacija civilnog društva ne objavljuje iznos grantova koje dobijaju, dok 70 procenata krije ko su njihovi donatori.
Jedna od tih retkih koji ne kriju svoje donatore je organizacija "Pokret stid"”. Na svojoj veb stranici ističe da njen rad podržavaju finansijeri koji su dobro poznati i po podršci NVO u Srbiji: NED, Fondacija za otvoreno društvo, Helsinški odbor za ljudska prava… Zato je gruzijsku javnost iznenadila odluka ove NVO da se registruje, pod izgovorom da bi prestali da postoje ako bi bili suočeni sa kaznom od oko 9.300 dolara. Nešto kasnije predsednik organizacije je podneo ostavku, organizacija je poništila svoju prijavu, a javnost ostala da se pita da li je ovo bio samo vešt potez kako bi se donatori setili ovog pokreta.
Negodovanja Zapada i njihov strah zbog stanja sloboda u Gruziji slična su onim kojim je 2012. dočekana odluka ruske Dume da se registruju NVO koje se finansiraju iz inostranstva, a bave se političkim aktivnostima.
Tu postoji samo jedna mala, ne baš prijatna činjenica - zakon koji danas zovu ruskim zapravo je usvojen u Americi još 1938. i još uvek je na snazi. A FARA (Foreign Agents Registration Act) traži da agenti koji predstavljaju interese stranih sila, bilo u političkom ili kvazipolitičkom svojstvu, moraju javnosti da kažu sve o svojim vezama sa tim stranim silama. Preciznije, ovaj pravni akt ih obavezuje da pruže sve podatke o tim aktivnostima i finansijama kako bi građani spram toga mogli da procene izjave i aktivnosti NVO i njen ih predstavnika.
To doslovce znači da se u Americi kontroliše svaka lobistička firma. Znači i da SAD ne veruju ni svojim bivšim ambasadorima kada ih stranci angažuju da zastupaju njihove interese. Makar to bili i oni najsitniji - da kod starog prijatelja, urednika u nekom listu, proguraju tekst važan novom, a stranom prijatelju.
Iako donet pred početak Drugog svetskog rata nastao je iz istih razloga iz kojih su slične pravne akte mnogo decenija kasnije doneli Rusija, Kina, Izrael i sada Gruzija - kako bi zaštitili svoj nacionalni interes.