Građani SAD 5. novembra biraju da li će im novi predsednik biti kandidatkinja demokrata, potpredsednica Kamala Haris ili kandidat republikanaca, bivši predsednik Donald Tramp. Međutim, oni ne glasaju direktno za svog kandidata - tehnički, oni biraju elektore, deo Elektorskog koledža, koji potom bira predsednika.
Elektorski koledž je sistem koji obuhvata sve savezne države i sastavljen je od predstavnika, odnosno elektora, koji glasove raspoređuju na osnovu rezultata glasanja u svojoj državi.
U svim državama osim u dve (Nebraska i Mejn), svi elektorski glasovi idu pobedničkom kandidatu te države, bez obzira na to koliko tesnu pobedu je ostvario.
Ukupno ima 538 elektora i taj broj je uvek isti.
On je jednak ukupnom broju članova Kongresa SAD - njih 435 iz Predstavničkog doma i 100 iz Senata, uz tri elektora iz Distrikta Kolumbija.
Da bi pobedio, predsednički kandidat mora da osvoji većinu - 270 elektorskih glasova.
Pobednika na predsedničkim izborima dakle određuje Elektorski koledž, a ne ukupno najveći broj glasova u SAD.
Razlog za to je što bi neki od kandidata u pojedinim državama mogao da pobedi sa malom razlikom u broju glasova, dok bi u državama koje je izgubio mogao da izgubi sa velikom razlikom.
To se dogodilo petorici predsednika: Džonu Kvinsiju Adamsu, Ruterfordu Hejsu, Bendžaminu Harisonu, Džordžu Bušu mlađem i Donaldu Trampu 2016. godine.
Kritičari Elektorskog koledža ukazuju na ove slučajeve tvrdeći da sistem ne predstavlja nacionalnu volju birača.
Pristalice ovakvog sistema, sa druge strane, ističu da se na taj način štite male države, kao i geografski velike države koje imaju mali broj stanovnika.
SAD, pored toga, nemaju centralnu izbornu komisiju - svaka država organizuje sopstveni proces prebrojavanja glasačkih listića.
Lokalni i državni zvaničnici izveštavaju o rezultatima izbora u realnom vremenu, a prvi rezultati se ne objavljuju dok se sva birališta zvanično ne zatvore.
Nakon što se glasovi prebroje, oni se overavaju na lokalnom i državnom nivou.
Države potom predaju dokumentaciju u kojoj se identifikuju elektori koji predstavljaju kandidata koji je osvojio glasove u toj državi.
Elektori su obično izabrane pristalice određene stranke ili ih imenuju politički zvaničnici.
Oni se sastaju u svojim državama u decembru kako bi dali svoje glasove za predsednika i potpredsednika.
Zatim se Kongres, čiji mandat počinje u januaru, sastaje u novom sastavu, obično 6. januara, kako bi prebrojao elektorske glasove i zvanično proglasio pobednika.
Predsednik polaže zakletvu na ceremoniji inauguracije 20. januara.