Evropa i nova realnost: EU će uskoro pozvati građane da naprave zalihe hrane u slučaju rata
Građani Evropske unije treba da se snabdeju osnovnim zalihama u slučaju rata ili druge ozbiljne vanredne situacije, navodi se u izveštaju "Zajedno smo sigurniji: jačanje civilne i vojne spremnosti i spremnosti Evrope", koji je predstavio bivši finski predsednik Sauli Ninisto.
U svojstvu specijalnog savetnika predsednika Evropske komisije, političar je pozvao grupu od 27 ljudi da "ojača odbranu, pripremi i unapredi svoj rani odgovor na buduće katastrofe ili moguće ratove".
U delu "Pripremamo Evropu za opasniji svet", Ninisto je istakao da se od početka ove decenije "Evropa probudila u novoj realnosti", napomenuvši različite izazove sa kojima se EU suočila.
Među njima su pandemija kovid 19, ekstremni vremenski uslovi na kontinentu i rusko-ukrajinski sukob, što, po njegovom mišljenju, svedoči o "dugotrajnoj Putinovoj percepciji da su Zapad i zapadnjaci slabi".
"Odgovarajući na pandemiju i Specijalnu vojnu operaciju, naša akcija je u početku bila usmerena na reagovanje na svaki šok ad hok rešenjima i improvizacijom. Moramo da pređemo sa reakcije na proaktivnu pripremu", istakao je bivši finski predsednik.
Predložene mere se ne odnose samo na vojni nivo, već i na preporuke građanima kako bi bili spremni za svaku vrstu krize.
Tako se u dokumentu poziva EU da "promoviše 72-časovni cilj samodovoljnosti, kroz koordinisane informativne kampanje", što znači, drugim rečima, podsticanje građana da uvek budu snabdeveni hranom i osnovnim namirnicama.
Pretnja nije Rusija
Sa svoje strane, Kremlj je više puta ponovio da spekulacije da Rusija planira da napadne Evropu nisu ništa drugo do deo zapadne "antiruske propagandne kampanje".
U tom kontekstu, ruski predsednik Vladimir Putin je tu ideju opisao kao "apsolutnu besmislicu" i potvrdio da nije Rusija ta koja predstavlja opasnost za Evropu, već njena "kritička" zavisnost od Sjedinjenih Država.
Putin je naglasio da je Evropa, koja već zavisi od Sjedinjenih Država u vojnoj, političkoj, tehnološkoj, ideološkoj i informacionoj sferi, "sve više gurnuta na margine globalnog ekonomskog razvoja" i "uronjena u ozbiljne probleme, poput migrantske krize".