Petog novembra Amerikanci će da biraju ne samo predsednika, nego i trećinu Senata i celi predstavnički dom. A, već više od 66 miliona ljudi je već glasalo, što u tzv. ranom glasanju što poštom.
Iskustvo sa izborima 2020, kada su pravila glasanja promenjena navodno zbog pandemije, navela su mnoge države da pooštre kontrole na biračkim mestima, ali ostaje mnogo pitanja da li će to biti dovoljno da obezbedi integritet izbora.
"Američkog predsednika ne bira narod direktno, već kolegijum od ukupno 538 elektora iz svih saveznih država i distrikta Kolumbija, gde se nalazi Vašington," kaže za RT Balkan novinar Nebojša Malić, dugogodišnji stanovnik SAD i autor emisije "Glas iz Amerike".
Malić dodaje da procedure glasanja variraju od države do države, i iako bi trebalo da rezultati budu poznati već u utorak uveče – ranim jutrom po našem vremenu – neke od njih, mahom pod kontrolom Demokrata, već su najavile da neće imati konačne brojke do par dana kasnije, što ponovo dovodi u sumnju integritet izbora.
Demokrate su tužile Virdžiniju što je izbrisala nekih 1500 "nedržavljana" iz biračkih spiskova, da bi stvar stigla do Vrhovnog suda, koji je morao da presudi kako to ne krši građanska prava stranaca, jer oni ih u tom konkretnom slučaju i nemaju.
U Nevadi je, međutim, sud odlučio da dozvoli brojanje glasova poslatih poštom koji nemaju poštanski žig, i to čak tri dana posle dana izbora.
U Koloradu je državni sekretarijat, pod kontrolom demokrata, objavio lozinke za pristup glasačkim mašinama, navodno greškom. Posle su insistirali da to neće da kompromituje integritet glasanja. A, u Kentakiju je snimljen slučaj jedne glasačke mašine koja je odbijala da registruje glas za Donalda Trampa, ali ne i za Kamalu Haris.
U Americi ne postoje lične karte, već države u svrhu provere identiteta uglavnom koriste vozačke dozvole, kaže Malić. S tim da se vozačke dozvole izdaju i "nedržavljanima", a neke države poput Kalifornije bukvalno zabranjuju proveru državljanstva pri glasanju, dodatno dovodeći u sumnju legitimnost biračkih spiskova.
Od 50 američkih država, njih 14 ne zahteva nikakav dokaz identiteta prilikom glasanja. Među njima su Kalifornija, Njujork, Minesota i Ilinois. Svakom od njih vladaju demokrate, čiji je zvanični stav da su lične isprave rasizam jer navodno otežavaju glasanje manjinama, koje po pravilu glasaju za njih. Još 10 država traži neki oblik isprava, ali ne moraju da budu sa fotografijom, među njima Aljaska, Arizona, Ajova i Virdžinija.
Mediji poput AP inače "prozivaju" rezultate predsedničkih izbora u pojedinim državama i pre nego što se prebroje glasovi, na osnovu statističkih analiza i predviđanja. Zvanične rezultate overavaju državni sekretari pa ih onda šalju u Kongres. Onda se na zajedničkoj sednici Predstavničkog doma i Senata saslušaju svi mogući prigovori na ishod glasanja, i na kraju se usvoje ili odbace.
"Demokrate već decenijama osporavaju svaku republikansku pobedu, forme radi, ali nikada nisu uspeli da ospore rezultat izbora. A, kada je Tramp krenuo da se žali na 2020, u tom momentu je krenuo onaj šestojanuarski upad na Kapitol, i procedura je prekinuta", kaže Malić.
Kad se Kongres opet sastao, par sati kasnije, navodi Malić, svi republikanci su bili toliko ošamućeni navodnom pobunom da su odustali od prigovora i – potvrdili Bajdena kao predsednika, bez obzira na dokaze o neregularnostima.
Kada Kongres potvrdi rezultate izbora, pobednik polaže zakletvu dve nedelje kasnije.