Stojanoglu ne priznaje glasanje u dijaspori; Slucki: Moldavski izbori ruganje demokratiji

Kandidat Partije socijalista pobedio je unutar granica zemlje, dok je Sandu, uz malo izbornog inžinjeringa u dijaspori postala sveukupni pobednik

Partija socijalista Moldavije čiji je kandidat Aleksandar Stojanoglu dobio najveći broj glasova u samoj zemlji, ali mu je pobeda izmakla nakon što njegovoj rivalki Maji Sandu u poslednjem trenutku drastično skočio broj glasova u dijaspori – ne priznaje glasanje na biračkim mestima u inostranstvu.

Prema podacima CIK-a, nakon obrade 99,86 odsto glasova, Sandu vodi uz podršku prozapadne stranke Akcija i solidarnost sa dobijenih 55,41 odsto glasova. Stojanoglu koji je na teritoriji same republike dobio 51,19 odsto glasova, u ukupnom rezultatu, odnosno sa rezultatima iz dijaspore – završio je sa 44, 78 odsto glasova.

Da su predsednički izbori u Moldaviji sramota, te da je nepopularna predsednica "izvukla" novi mandat naporima svojih zapadnih gospodara, poručuje šef komiteta Državne dume za međunarodne poslove Leonid Slucki.

Prema njegovim rečima, Moldavcima koji žive u Rusiji ograničeno je aktivno biračko pravo, a blokiran je i pristup biračkim mestima za stanovnike Pridnjestrovlja.

"Istovremeno, izbori su održani u uslovima totalne cenzure, ako ne i diktature: opozicione političke partije i mediji su zabranjeni i zatvoreni. Manipulacija i falsifikovanje u korist Zapada i protiv moldavskog naroda rezultat su dvostruke izborne kampanje. A sada su svi evropski i američki političari srećni što će reizbor Sandu, u pozadini negativne reakcije na parlamentarne izbore u Gruziji, biti jednostavno trijumf dvostrukih aršina i ruganje demokratiji", rekao je parlamentarac.

Ne samo da je Sandu izbore dobila uskraćujući opozicionim pristalicama koje borave u Rusiji da glasaju, već je i moldavska organizacija "Promo leks" zabeležila 791 incident tokom glasanja.

Većina slučajeva – 229 – povezana je sa kršenjem tajnosti glasanja, posebno sa fotografisanjem glasačkih listića, i problemima sa sistemom registracije birača (127 slučajeva).

Ukupno 65 prekršaja odnosilo se na nedostatke u izbornim listama, 55 slučajeva na oštećenje i neovlašćeno rukovanje glasačkim kutijama ili nedostatak pečata na, a ostala kršenja izbornog procesa odnose se na neopravdano prisustvo neovlašćenih lica na biračkom mestu prisustvo reklamnog materijala, štandova i izbornih panoa u krugu biračkog mesta i neopravdani prekid glasanja, kao i organizovani prevoz birača.

Na listi se nalaze i prekršaji vezani za akte nasilja/zastrašivanja birača, grupno glasanje, izbornu kampanju, ograničavanje pristupa posmatračima…