Kako poraz pretvoriti u pobedu: Bajka o "Velikom Izraelu"

Više od godinu dana od operacije "Potop Al Aksa" i početka rata protiv Hamasa u Pojasu Gaze, vlada u Tel Avivu se suočava sa neočekivanim i snažnim otporom Palestinaca, takozvanim šumudom. Odnosno: nije uopšte izvesno da će Izrael, uprkos tome što je izvršio genocid i počinio nasilje bez presedana u Pojasu Gaze, dobiti ovaj rat.

Sada se pokazuje da "poslednje poglavlje o Palestini još nije napisano" i da "izraelski premijer Benjamin Netanjahu", a to je sve izvesnije, "neće biti njegov autor, uprkos očekivanjima da je poraz Palestinaca u toj borbi unapred odlučen", piše analitičar Viktor Mihin za sajt "Nju istern autluk".

"Kolektivna hrabrost i snaga Palestinaca neutralisali su sposobnost izraelske vojske da postigne političke rezultate putem sile", navodi on.

Rat koji je u toku razotkrio je bitna ograničenja izraelskih vojnih sposobnosti, konstatuje Mihin i dodaje:

"Do sada se politika Izraela prema okupiranoj Palestini zasnovala na golom nasilju, bezuslovnoj pomoći Zapada i 'zaglušujućem ćutanju' međunarodne zajednice."

Ništa od toga se ovog puta nije ostvarilo, ali Kolektivni zapad i Izrael i dalje insistiraju na narativu o "velikoj pobedi".

Beskrajna arogancija cionista

Sam Netanjahu je odredio vreme i ciljeve rata. Ali, sada se on i njegov ratni kabinet, nastavlja Mihin, "suočavaju sa jedinstvom Palestinaca, rastućim jedinstvom Arapa i muslimana širom sveta, i prilično ozbiljnim znacima da bi se on i njegove pristalice mogle da pravno odgovaraju zbog počinjenih zločina".

To nije ono čemu se Netanjahu nadao. Njegov cilj bio je da stvori "Novi Bliski istok", naravno, u skladu sa interesima Zapada, pre svega Sjedinjenih Američkih država.

"Samo nekoliko dana pre nego što je počela izraelska agresija na Liban, Netanjahu je u sali Generalne skupštine UN pokazao mapu 'Novog Bliskog istoka', sa koje su Palestina i Palestinci potpuno izbrisani", dodaje Mihin. Ipak, arogancija Netanjahua nije bila dugog veka.

Naš izbor

Izrael kao kolonijalni projekat Zapada: Na Bliskom istoku bukti eshatološki rat

"Ne treba da dozvolimo Palestincima pravo da stave veto na nove mirovne sporazume sa arapskim državama", izjavio je tom prilikom Netanjahu, "pošto Palestinci čine samo dva odsto arapskog sveta".

Netanjahu se tada nadao da će prekrojiti političku mapu Bliskog istoka. Na njenom čelu trebalo je da stoji "Veliki Izrael", koji bi nastao "geopolitičkim prekomponovanjem", odnosno otkidanjem velikih delova teritorija susednih arapskih država, naravno, uz bezuslovnu podršku SAD. Stvari se, međutim, nisu razvijale u tom smeru. Pokazalo se da su SAD možda i dalje džin, ali na staklenim nogama, koji nije u stanju da izađe na kraj čak ni sa jemenskim Hutima.

Sada je Netanjahu najviše zabrinut za sopstvenu sudbinu. "Netanjahu je sada najviše zabrinut za sopstveni politički opstanak", dodaje ruski analitičar.

"On vodi rat kako bi izbegao poniženje izraelske vojske u Gazi i užasnut je mogućnošću da Međunarodni krivični sud izda nalog za njegovo hapšenje. Dok Međunarodni sud pravde sastavlja sve obimniji dosije koji optužuje Izrael za genocid u pojasu Gaze, Generalna skupština UN odlučila je da Izrael mora da okonča svoju nelegalnu okupaciju Palestine u roku od godinu dana", navodi on.

U međuvremenu, izraelska ekonomija je uništena, a mnoga naselja izraelskih doseljenika su izložena svakodnevnim raketnim napadima Hezbolaha i Hamasa, što život u njima čini nemogućim i prisiljava Izrael da evakuiše njihove stanovnike.

Međutim, ratni kabinet Benjamina Netanjahua ima i veće probleme. Jedan od njih je sukob sa Iranom. Ni tu se stvari ne razvijaju u smeru povoljnom po Izrael, koji sada sada ponovo živi u očekivanju odgovora Irana na protekli, navodno uspešni napad Izraela.

Strategija "uspeha kroz neuspeh"

Kako primećuje bivši britanski obaveštajac Alister Kruk, na sajtu "Fondacije strateške kulture", očigledno je da je prvi talas izraelskog napada bio "zamišljen kao nalet koji je trebalo da otvori put za kasniji udar aviona F-35, koji bi bili naoružani konvencionalnim bombama".

Međutim, izraelski mediji su izvestili da se desilo nešto neočekivano – u Iranu je korišćen "nepoznati sistem PVO" za obaranje ciljeva iznad Teherana. Izraelska operacija je ubrzo potom prekinuta, ali se pribeglo starom i već oprobanom "narativu pobede".

"Ako izraelski ili američki avioni ne mogu da prodru u iranski vazdušni prostor", nastavlja Kruk, "a nijedan izraelski avion prilikom napada nije ušao u iranski vazdušni prostor, cela paradigma američke ili izraelske vojne premoći se urušava".

Iran, zaključuje Kruk, ima "izuzetan raketni arsenal".

Ipak, po već oprobanom zapadnom receptu, proglašena je pobeda nad Iranom, uprkos realnosti. Na sličan način se urušava i izraelski narativ o "pobedi nad Hamasom".

Kako tvrdi izraelski komentator Ronen Bergman, citirajući višeg izraelskog bezbednosnog zvaničnika, reč je o strategiji "uspeha kroz neuspeh".

Naš izbor

SAD su kolos na glinenim nogama: Američka imperija u slobodnom padu

"Izrael je započeo rat u Gazi kako bi postigao dva cilja – oslobađanje talaca i uništavanje Hamasa, da ne spominjemo njegovo uništenje u apsolutnoj i božanskoj pobedi", ocenjuje on.

Kako rešiti ovaj problem, osim promenom ciljeva vojnih operacija?

"Nakon što Izrael nije uspeo da postigne nijedan od ovih ciljeva na severnom frontu", nastavlja Bergman, "dodat je novi cilj - da se stanovnici bezbedno vrate u svoje domove. Uopšte nije jasno kako ćemo taj cilj ostvariti. Neki veruju da se južni front može zatvoriti pobedom na severnom frontu. Sada nas ubeđuju da ćemo, ukoliko izvršimo pobednički udar na Iran, dovesti do zatvaranja fronta na severu, čime će se zatvoriti i front na jugu", navodi Bergman.

Iran je saopštio da će uzvratiti na izraelski napad i da će to biti "odgovor koji lomi zube".

Kako će na to odgovoriti Izrael, posebno ako je njegov poslednji napad bio neuspešan?

Sve to za Zapad i Izrael nema veze, kaže Alister Kruk, jer se "na kraju svi naviknu na nedostatak strategije. Nedostatak strategije pretvara se iz greške u funkciju".

Ako se nešto ne desi, ili se ne desi na očekivani način, treba pokušati nešto drugo. A to je put koji vladu u Tel Aviv vodi ravno u katastrofu.

Pozivajući se na iranske zvaničnike, "Njujork tajms" je, posle izraelskog napada na Iran, objavio da vojni komandanti Islamske republike trenutno sastavljaju "spisak desetina vojnih ciljeva unutar Izraela". Ne treba sumnjati u odlučnost Irana da se suprotstavi cionistima. Teheran će odgovoriti na napade, a taj odgovor će, prema iranskim vojnim zvaničnicima, biti "veoma bolan" po Izrael.