Sve teže ujedinjeni protiv Moskve: Novi paket sankcija otkrio sve pukotine u EU

Jedinstvo Evropske unije u vezi sa sankcijama Rusiji počelo je da posrće jer strah od posledica embarga na posrnulu ekonomiju Evrope slabi rešenost Zapada da "kazni" Moskvu zvog specijalne operacije u Ukrajini.

Lideri EU su se u četvrtak dogovorili o devetom paketu sankcija ali su razgovori bili oštri. Poljska i baltičke zemlje, tradicionalno neprijateljske prema Moskvu, zalagale su se za oštrije mere, dok su zapadne zemlje, poput Nemačke, bile neodlučne.

Neke, kao što su Belgija, Grčka i Mađarska koja se i dalje u velikoj meri oslanja na ruske energente, odustale su od daljih sveobuhvatnih mera, rekle su diplomate EU za Rojters.

"Postaje sve teže uvesti sankcije koje pogoditi Rusiju a neće izazvati štetu EU", rekao je portparol belgijske vlade.

Evropska unija je, navodi agencija, pokazala ujedinjeni front protiv Rusije posle početka specijalne vojne operacije u Ukrajini, što je neuobičajeno za blok od 27 zemalja gde suprotstavljeni glasovi često pretvaraju debate u maratonske sastanke.

Sankcije su već uvedene nizu kompanija i ruskih pojedinaca, dok su preleti ruskih aviona zabranjeni, a poslovanje sa nekoliko ruskih banaka zabranjeno. Ali pronalaženje zajedničkog jezika sada je postalo teže.

Posle ovonedeljnih razgovora, litvanski ministar spoljnih poslova Gabrijelijus Landsbergis opisao je najnoviji sporazum o sankcijama kao "propuštenu priliku", rekavši da je razočaran što su države EU provele više vremena razgovarajući o izuzećima nego o oštrijim koracima.

Najnovije mere su bile usmerene na subjekte povezane sa ruskom vojskom i dve ruske banke. Napetost se, ipak, osećala tokom razgovora.

Poljska i baltičke države, bliže liniji fronta, tražile su oštrije mere protiv ruskog gasa, nuklearne energije i zalagale su se protiv izuzeća na prodaju ruskog čelika i dijamanata.

Neki u toj grupi tražili su da se sankcioniše i "Gasprombanka", centralna institucija za plaćanje energenata, što mnogi nisu prihvatili.

"Tražićemo od Nemačke da promeni svoju politiku. Nije fer da se Nemačka oslanja na Poljsku da je odbrani od pretnje rata", rekao je Radoslav Sikorski, bivši ministar spoljnih poslova Poljske, a sada član Evropskog parlamenta. "Samo zato što ste bogatiji i veći ne znači da ste uvek u pravu", dodao je.

Moskva je poručila EU da su im se sankcije obile o glavu jer su cene energenata skočile, a ruska ekonomija je ostala otporna.

Pojedine mere EU nemaju logike. Brisel je nametnuo ograničenje cena ruske nafte ali kako se nafta prodaje ispod tog limita, prihodi i dalje idu Moskvi. Iako je mera "reklamirana" kao kazna za Rusiju, pojedini zvaničnici kažu da je glavni cilj bio da se obezbede ruske isporuke.

Evropske diplomate i zvaničnici rekli su Rojtersu da je strpljenje bloka pri kraju.

"Sada smo oprezni sa sankcijama, da ne bismo otišli toliko daleko da totalno oštetimo evropsku ekonomiju", rekla je Edita Hrda, ambasadorka Češke Republike u Evropskoj uniji, koja predsedava EU.

"Ako podstaknemo određene korake protiv Rusije, neke političke lidere bi to moglo koštati posla. Moramo dati zemljama vremena da se prilagode. Potrebna nam je prosperitetna Evropa da bismo pomogli Ukrajini", rekla je Hrda.

Mađarski premijer Viktor Orban od samog početka se protivi sankcijama, nazvavši ih "bombama" koje uništavaju mađarsku ekonomiju.

Drugi su diskretniji i vode računa da ostave prostora za ponovno uspostavljanje odnosa sa Rusijom.

Nemački kancelar Olaf Šolc rekao je ovog meseca da će EU "pooštriti sankcije Rusiji sve dok Putin nastavi svoj rat" ali je takođe poručio i da bi trebalo ponovo da postoji prilika za ekonomsku saradnju sa Rusijom posle sukoba.