Ruski pukovnik: Može li Tramp zaista da okonča sukob u Ukrajini za 24 sata?

Nakon izbora Donalda Trampa za predsednika SAD, glavno pitanje, sa ruske tačke gledišta, jeste kako će se razvijati vojno-tehnička saradnja Ukrajine sa novom administracijom Bele kuće i šta će Trampova pobeda značiti za Moskvu i Kijev.

Predizborna obećanja

Vojni komentator RT-a, penzionisani pukovnik koji je služio u operacinom direktoratu Generalštaba ruske vojske Mihajl Hodarjonok podseća da je novoizabrani predsednik tokom predizborne kampanje više puta izjavljivao da će, ako pobedi, moći da okonča sukob u Ukrajini pre svoje zvanične inauguracije 20. januara, obećavajući da će to učiniti za samo 24 sata.

"Volstrit džornal": Trampov tim izneo plan za okončanje sukoba u Ukrajini

Za sada nije sasvim jasno kako bi to moglo da funkcioniše u praksi u bliskoj budućnosti. Uostalom, do podneva 20. januara Tramp neće imati nikakvu moć, posebno u oblasti spoljne politike. Do tada, Džozef Bajden će ostati predsednik.

Novi-stari, 47. predsednik će morati zvanično da preuzme dužnost i formira tim. Tek tada se može početi sa sprovođenjem njegovih planova.

Pod kojim uslovima bi ukrajinski sukob mogao da se okonča?

Hipotetički je moguće okončanje sukoba – pitanje je samo pod kojim uslovima i ko će biti proglašen za pobednika.

U ovoj fazi, kolektivni Zapad (a Tramp je njegov bezuslovni i organski deo) nije nimalo spreman da sukob okonča pod uslovima ruskog predsednika Vladimira Putina – denacifikacija Ukrajine, kontrola nad novim regionima, odustajanje Kijeva od članstva u NATO.

To bi, navodi pukovnik, u najmanju ruku značilo politički poraz za SAD i njihove saveznike u sukobu u Ukrajini. Drugim rečima, ispostaviće se da je sve što su Vašington i Brisel do sada uradili bilo uzaludno i nije imalo nikakvog vojno-političkog efekta.

Nema razloga da se veruje da će nova američka administracija krenuti ovim putem. S obzirom na poniženje u Avganistanu, ovo bi moglo naštetiti spoljnopolitičkom prestižu Vašingtona.

Ako Tramp zaista želi da okonča sukob u Ukrajini, onda će morati da "uobliči situaciju" na način da Rusija ne dobije sukob (uprkos nesumnjivim teritorijalnim dobicima Moskve) i da Ukrajina ne izgubi – odnosno da ispadne da je odbranila svoju nezavisnost i suverenitet.

I po ovom pitanju, Zapadu je važno da Kijev bude taj koji će prvi nagovestiti da želi da okonča oružani sukob pod takvim uslovima, kako to ne bi bila čisto zapadna inicijativa.

Budućnost će pokazati da li Tramp može da reši ove postojeće protivrečnosti tako da izgleda kao da Zapad nije izgubio, Rusija nije pobedila, a Ukrajina nije poražena. Naravno, to je nemoguće da se dogodi za 24 sata, čak ni uz najveću maštu i kreativnost.

Ono što budući predsednik SAD nesumnjivo ima u svom arsenalu jeste ekonomska i vojna poluga uticaja na situaciju.

Nova administracija Bele kuće može da izvrši pritisak na Moskvu (daljim povećanjem pritiska sankcija), a može i da dovede Kijev u gotovo bezizlaznu situaciju naglim smanjenjem obima isporuke naoružanja i vojne opreme. Drugim rečima, Bela kuća očigledno ima opcije (a ovo nikako nije potpuna lista) da poveća pritisak.

Glavno je pitanje da li će Moskva pristati na takve predloge i da li se Kremlj u vremenu preostalom do 20. januara neće držati politike svršenog čina, odnosno direktnih pobeda na bojnom polju, kako bi još više orijentisao situaciju u njegovu korist.