Briselski strah od Trampa: Šta to plaši Evropsku uniju?

Bauk Donalda Trampa plašio je evropske lidere mnogo pre nego je ponovo izabran za predsednika. Kada je pobedio na unutar-stranačkim izborima u Ajovi, na tom prvom koraku, mediji širom Evrope podsećali su da je upravo Tramp identifikovao EU kao najvećeg neprijatelja koji se besplatno šlepa na američkom obećanju zaštite.

Šta god da su pričali tada, na pobedi su mu, iskreno ili iz straha, čestitali gotovo svi evropski lideri. Britanski premijer Kir Stramer piše mu kako se "raduje saradnji", predsednica italijanske vlade Đorđa Meloni navodi da su Italija i SAD "sestrinske zemlje", nemački kancelar Olaf Šolc poručuje da će "nastaviti da rade zajedno u korist svojih građana"…

Iako su rezultati američkih izbora hladan tuš za briselske zvaničnike, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen poslala je "tople čestitke". Kaže da se "raduje snažnim transatlanskim odnosima".

Može li diplomatski protokol da prikrije briselski nemir?

"Ako pogledate saopštenje francuskog predsednika Emanuela Makrona ne može da vam promakne izbor reči. On kaže 'spreman sam da radimo zajedno, uz vaša i moja ubeđenja'. U toj, kao i u svim drugim čestitkama evropskih lidera provejava zebnja, osećaj neizvesnosti i jedan oprezan ton. Sada Evropskom unijom provejava zlokobna neizvesnost. Sećaju se Trampa iz prvog mandata koji je insistirao na većoj solidarnosti Evropske unije, tražio da svaka zemlja izdvaja dva procenta budžeta za nacionalnu bezbednost. Znaju da se vraća jedan suverenista, da se zalaže za protekcionizam i svesni su da se vraća u još jačem izdanju. Naime, Tramp je ovaj put dobio i više elektorskih i više građanskih glasova, sada većinu ima i u Senatu i u Donjem domu", kaže za RT Balkan Dušan Gujančić iz Instituta za političke studije.

A u prvom mandatu Tramp je pokazao da ne preza da uvede carine, dok je u ovoj izbornoj kampanji najavljivao trgovinske prepreke i za robu koja dolazi iz zemalja koje su strateški partneri Amerike. Ali više od ekonomije, Evropska unija strahuje da će Tramp da ispuni svoje pretnje i SAD izvede iz NATO-a. Jezu izaziva čak i sama pomisao da bi mogao da smanji finansijski doprinos ovom vojnom savezu.

"Ne mislim da će svaka njegova pretnja i sve ono što je govorio da se ostvari, ali se i EU i NATO plaše Trampa. Recimo, rekli su da će finansirati Ukrajinu u sukobu sa Rusijom sve dok to bude bilo potrebno. S druge strane Tramp kaže kako ima dobre odnose sa Vladimirom Putinom, Si Đipingom, Kim Džong Unom. Njega se briselski establišment plaš jer on prezire EU, taj nadidentitet. Zato i verujem da neće razgovarati sa briselskom elitom, već da će insistirati na bilaterarnim razgovorima", kaže naučni saradnik sa Instituta za evropske studije Stevan Gajić

Kome se smrklo u Evropskoj uniji kada je Trampu svanulo? Ko je njegovom pobedom izgubio, a čija se pozicija na briselskoj šahovskoj tabli popravila?

"Najveće ekonomije, poput Nemačke i Francuske, imaju najviše razloga za brigu. Uostalom videli smo da se još nije osušilo ni mastilo na glasačkim listićima, a da se nemačka vlada strmoglavila. S druge strane, koliko od juče ojačali su lidera poput Orbana i Fica. I, naravno, Trampu se raduju ljudi u Evropskoj uniji umorni od diktata briselske elite, njihove antipoljoprivredne politike…", dodaje Gajić.

A pobeda Donalda Trampa tek će se odraziti, smatra karijerni diplomata Zoran Milivojević, na vlade mnogih evropskih država.

"Njegova pobeda je daće zamah drugim, evropskim suverenistima i mislim da ćemo tek videti mnoge promene na političkoj sceni cele Evrope, a najviše u baltičkim zemljama koje su nedavno postale članice NATO", dodaje Milivojević.