Otišli su u političku penziju, ali su zadržali državne pogodnosti. Za bivše francuske premijere, njih 11, iz džepova poreskih obveznika prošle godine otišlo je 1,23 miliona evra, što je 27 odsto više nego u 2022. Novac je trošen za automobile, šofere, sekretarice...
Kako piše "Politiko", prošlo je preko 15 godina otkako su Dominik de Vilpen, Žan-Pjer Rafaren i Lionel Žopen bili predsednici vlada, a oni su u 2023. godini potrošili po više od 160.000 evra državnog novca.
Dokumenta o "trošadžijama" objavila je desničarska poslanica Mari-Kristin Daloz i ona su pokazala da su ova trojica "najskuplji". U brojke nisu uključene penzije i troškovi obezbeđenja koje plaća Ministarstvo unutrašnjih poslova. Žan-Pjer Rafaren, čiji posao napreduje naročito u Kini, koštao je 167.467 evra, malo ispred Lionela Žospena sa 162.012 evra.
Bivši premijeri imaju koristi od dekreta koji je 2019. doneo tadašnji premijer Eduar Filip i kojim se bivšim premijerima daju beneficije. Daloz je brojke otkrila dok traje rasprava o budžetu za 2025. godinu koji ima za cilj smanjenje potrošnje za 40 milijardi evra, ali i plan da sa dodatnih 20 milijardi evra napuni kasu od poreza.
Na spisku su i bivši premijeri na koje je otišlo po nešto više od 100.000 evra - Manuel Vals, Fransoa Fijon, Bernar Kaznev i Eduara Baladur. Poreski obveznici su mnogo manje trošili na Alena Žipea, Žan-Mark Erloa i Edit Kreson. Žan Kastek je najmanje koštao, samo troškove automobila - 3.607 evra.
Novac potrošen na bivše premijere neznatno je premašio novac potrošen na povlastice za dva živa bivša predsednika Francuske, Fransoa Olanda i Nikolu Sarkozija. Francuska je prošle godine potrošila 1,08 miliona evra na osoblje, kancelarije, kompjutersku opremu, logistiku, putovanja i zabavu za njih dvojicu, što je 12 odsto manje u odnosu na 2022.