Anketa: Dve trećine Nemaca podržava prevremene izbore za Bundestag

Otprilike dve trećine Nemaca zalaže se za održavanje prevremenih izbora za Bundestag, kao i da se to dogodi što je pre moguće usred raspada nemačke vladajuće koalicije, pokazala je anketa Dojčlandtrenda koju je za televizijski kanal ARD sproveo institut Infratest dimap.

Prema rezultatima ankete, 65 odsto ispitanika podržava brzu proceduru zahtevanja glasanja o poverenju vladi kancelara Olafa Šolca, kako bi se omogućilo održavanje prevremenih izbora već u januaru 2025. godine, dok 33 odsto podržava kancelarov plan da zatraži glasanje o poverenju tek početkom 2025.

Nemci najčešće krive Slobodne demokrate za kolaps savezne vlade: iz podataka ankete proizilazi da 40 odsto ispitanika smatra da je FDP kriv za raspad semafor koalicije. Otprilike svaki četvrti (26 odsto) krivi Zelene, a skoro svaki peti (19 odsto) krivi socijaldemokrate, među kojima je i sam Šolc.

Anketa je sprovedena 7. novembra telefonom i putem interneta i uključila je 1.065 nemačkih birača. 

Nemački kancelar Olaf Šolc razrešio je dužnosti ministra finansija Kristijana Lindnera, koji je i lider Slobodne demokratske partije Nemačke. 

On je rekao da je bio primoran da to učini kako bi sprečio štetu po zemlju.

Među razlozima za svoju odluku da razreši Lindnera, on je, između ostalog, naveo njegovu nespremnost, u okviru planiranja državnog budžeta za 2025. godinu, da istovremeno odobri povećanje potrošnje za podršku Ukrajini i ulaganje u budućnost Nemačke.

Šolc namerava da zatraži glasanje o poverenju od Bundestaga početkom 2025. godine, što će omogućiti vanredne izbore u Nemačkoj u martu.

Kasnije je opozicioni lider i šef Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Fridrih Merc zahtevao da kancelar preduzme ovaj korak pre početka sledeće nedelje kako bi izbori mogli da budu održani u januaru.

Demohrišćani vode u anketama

Kako piše "Dojče vele", kada bi već ove nedelje bili održani izbori, SPD bi osvojila 16 odsto glasova, isto kao i prilikom poslednjeg istraživanja pre par nedelja.

Demohrišćani, CDU i CSU, bi sa 34 odsto bili najjača politička snaga u Nemačkoj, dok bi se Zeleni minimalno poboljšali i imali bi 12 procenata (+1). I rejting FDP-a minimalno se poboljšao, ali s tih pet odsto koliko bi osvojili bili bi na granici izbornog cenzusa.

Alternativa za Nemačku (AfD) blago je poboljšala rejting – 18 odsto (+1) i tako je ostala druga najjača snaga. Savez Sara Vagenkneht bi (nepromenjeno) osvojio šest odsto glasova. Sve druge stranke bi zajedno osvojile devet procenata, među njima i Levica i Slobodni birači, što znači da te stranke ne bi ušle u Bundestag.

Kad god da budu održani prevremeni parlamentarni izbori – a redovan termin je trebalo da bude 28. septembar 2025. – svaki drugi Nemac (46 odsto) smatra da će budućom vladom da rukovode demohrišćani, CDU i CSU. Trinaest procenata smatra da bi na čelu i naredne vlade mogao da bude SPD, devet odsto tu vidi AfD, a osam procenata smatra da bi to mogli da budu Zeleni.

Šolc sporan kao kandidat za kancelara

Aktuelni nemački kancelar Olaf Šolc je pre nekog vremena najavio da želi da on bude kandidat SPD-a za kancelara i na narednim izborima. To je međutim sporno i među simpatizerima njegove stranke: 45 odsto pristalica SPD-a smatra da bi Šolc bio dobar kandidat, ali je 47 procenata mišljenja da to ne bi bilo dobro rešenje, piše "Dojče vele".

I generalna ocena građana s pravom glasa o radu i učinku kancelara ostaje negativna: trenutno je samo 21 odsto njih "veoma zadovoljno" ili "zadovoljno" njegovim radom, a 76 odsto je "manje zadovoljno", odnosno "nezadovoljno".

Ministar privrede Robert Habek (Zeleni) poboljšao je svoj rejting u odnosu na prošlu anketu krajem oktobra na 26 odsto (+6), ali je i predsednik FDP-a Kristijan Lindner zabeležio bolji rezultat (25 odsto).