Američki narod je progovorio – Donald Tramp će se vratiti u Belu kuću, a njegov povratak je mnoge doveo u očaj da bi mogao da ostavi Evropu da sama rešava svoje bezbednosne izazove, izjavio je nekadašnji generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.
U autorskom tekstu za "Fajnenšel tajms" Stoltenberg je reagovao na rezultate predsedničkih izbora u Americi.
"Ovi strahovi nisu neosnovani – Trampova predizborna retorika izazvala je opravdanu zabrinutost u vezi sa njegovom posvećenošću evropskoj bezbednosti. Ali, na kraju možda više od nas nego od samog Trampa zavisi da li će to postati stvarnost", piše Stoltenberg.
Pojašnjava da je Tramp i tokom prvog mandata na NATO gledao kao na teret, a ne kao prednost.
"Iako je na kraju prihvatio neosporne prednosti postojanja saveznika, imao je pravo: Evropa je zaista dozvolila da svoje snage atrofiraju, a nekoliko nacija postalo je opasno zavisno od ruskog gasa. Ovi previdi će kasnije skupo koštati Evropljane", kaže Stoltenberg.
Opisuje da je sa Trampom uspostavio dobar i pouzdan radni odnos, te da su NATO sastanci ponekad bili turbulentni, ali da su na kraju posao završili.
"Kada je Tramp napustio funkciju, NATO je postao jači — a danas je još jači. Kao što je pokazao naš kolektivni odgovor na ruski rat protiv Ukrajine, današnji NATO nije ni zastareo ni bez mozga. To je dobro — ali nije dovoljno dobro", poručuje nekadašnji generalni sekretar NATO-a.
Kako kaže, dok su Evropljani postali bolji saveznici, bezbednosno okruženje se dramatično pogoršalo i zato poručuje da saveznici moraju da odvoje više novca za Alijansu.
"Evropski lideri znaju da moraju učiniti više. Trampov povratak u Belu kuću samo pojačava tu poruku. Ako Evropa ispuni svoj deo pogodbe, uveren sam da će nova američka administracija ispuniti njihov", kaže Stoltenberg.
Stoltenberg dalje priznaje – Trampov skepticizam prema NATO strategiji podrške Ukrajini sadrži zrnce istine.
"SAD i Evropa su Ukrajini pružile značajnu, ali, na kraju krajeva, nedovoljnu vojnu podršku — dovoljnu da preživi, ali ne dovoljnu da se rat okonča pod povoljnim uslovima. Čini se da Putin i dalje veruje da može da postigne svoje ciljeve na bojnom polju i samo nas čeka da izađemo, oslanjajući se na pretpostavku da će se naša društva pokolebati. Popuštanje agresoru bio bi najbrži način da se rat okonča. Ali to ne bi značilo mir niti bi uštedelo troškove. Ovo je osnovni paradoks: što više oružja isporučimo, veća je verovatnoća da ćemo postići mir. Što je naša dugoročna podrška verodostojnija, to pre može da se završi rat. I što više radimo sada, manje ćemo morati da trošimo kasnije", poručuje.
Kako kaže, ako Tramp želi da okonča ovaj rat, kao što je obećao, mora da pokaže ruskom predsedniku Vladimiru Putinu da je nastavak agresije besmislen.
"Putin prepoznaje slabost, ali poštuje snagu. Evropski saveznici bi trebalo da budu spremni da podrže takvu strategiju, radeći sa Trampom na postizanju sporazuma koji je prihvatljiv za Ukrajinu i koji ne nagrađuje agresiju", tvrdi Stoltenberg.
Poručuje da bi Tramp trebalo da shvati da stalna posvećenost Amerike Evropi da odvrati još jedan skupi rat u najboljem interesu Amerike, a da Evropa može da učini više da podrži SAD negde drugde, odnosno u Indo-Pacifiku.
"Moramo više ulagati u odbranu i preuzeti više odgovornosti. Na taj način možemo podsetiti novu administraciju da transatlantski odnos, daleko od toga da predstavlja teret, već je ključno strateško bogatstvo u ovoj eri konkurencije velikih sila. Stoga ne treba da očajavamo već da delujemo. Trampov povratak izaziva nas da se pojačamo i dokažemo da smo pravi partneri, a ne slobodni jahači", zaključuje Stoltenberg.