Nastup predsednika Putina na plenarnoj sednici na godišnjem sastanku kluba "Valdaj" u Sočiju izgledao je kao brzi voz sa automatskim komandama, piše Pepe Ekosbar u autorskom tekstu koji je objavio Sputnik.
Hladan i pribran, vešto baratajući Himalajima činjenica, nijedan politički vođa nigde nije se ni približio tome da pruži tako opsežan, detaljan pogled na svet poslednjih četvrt veka, piše brazilski novinar i geopolitički analitičar.
Eskobar podseća da je Putin svoje obraćanje započeo pozivajući se na Oktobarsku revoluciju 1917, praveći direktnu paralelu sa našim turbulentnim vremenima: "Trenutak istine dolazi". Ruski predsednik je izjavio kako se "potpuno novi svetski poredak... formira pred našim očima".
Šest principa globalnog razvoja
Suptilna referenca na nedavni samit BRIKS-a u Kazanju i ocena da stari poredak nepovratno nestaje, a da se vodi nepomirljiva borba za formiranje novog, kao i da se radi o sukobu principa, a ne borbi za vlast ili geopolitički uticaj, deo je šire slike, navodi se u tekstu.
U tom okviru ukazuje se da "mi nismo zaglibili u redukcionističkom sukobu civilizacija ili kraju istorije", koji je Putin definisao kao kratkovidan, već se suočavamo sa sistemskim sukob osnovnih principa. Rezultat će definisati ovaj vek – verovatno vek Evroazije, jer se "dijalektika istorije nastavlja", kako je naveo ruski predsednik.
Eskobar se zatim u svom tekstu osvrnuo na Putinove odgovore koji su se ticali globalnog održivog razvoja.
Odgovarajući na pitanje o evroazijskoj bezbednosti i SAD kao dominantnoj pomorskoj sili naspram multipolarne Evroazije, ruski predsednik je istakao "saglasnost i želju u Evroaziji za antihegemonističkim pokretom", a ne da se Evroazija konstituiše "kao blok". To je privlačnost evroazijske viševektorske spoljne politike, koja podrazumeva "više političke nezavisnosti". Ključni primer "usaglašavanja interesa", naglasio je Putin, je rusko-kinesko partnerstvo, a to je takođe "učinilo BRIKS uspešnim".
Uporedite to sa suprotnošću, sa "nemogućnošću da se u Evropi uspostavi sistem nedeljivosti bezbednosti" i da se "prevaziđe blokovska politika". Evropa je umesto toga krenula ka proširenju NATO-a. SAD su u Evropi uspostavile gotovo kolonijalnu zavisnost, a prilika da se prevaziđe blokovska politika propuštena je zbog straha SAD da će izgubiti Evropu.
To je na kraju dovelo do "najvažnijeg problema na našem evroazijskom kontinentu, glavnog problema između Rusije i evropskih zemalja: deficita poverenja", ukazao je Putin i podsetio na otvoreno priznanje zapadnih zvaničnika da su Minski sporazumi bili kupovina vremena za Ukrajinu da se naoruža.
Ruski predsednik je zatim dodao da bi Evropa trebalo da razmisli o tome da postane deo kineskog koncepta proizašlog direktno iz kineske filozofije ("oni ne teže dominaciji").
Takođe, još jednom je nabrojao šest ključnih principa za globalni održivi razvoj: otvorenost interakcije (bez "veštačkih barijera"), različitost ("model jedne zemlje ili relativno malog dela čovečanstva ne treba nametati kao nešto univerzalno"), maksimalna reprezentativnost, sigurnost za sve bez izuzetka, pravda za sve (brisanje "jaza između 'zlatne milijarde' i ostatka čovečanstva) i jednakost.
O Ukrajini i američkim predsednicima
Ako nema neutralnosti, onda je teško zamisliti bilo kakvu vrstu dobrosusedskih odnosa između Rusije i Ukrajine, rekao je Putin na diskusiji u "Valdaj" klubu. I istakao da je Moskva spremna za pregovore, ali na osnovu situacije na bojnom polju i onoga što je dogovoreno u Istanbulu u aprilu 2022.
Kako se ističe u tekstu, to se može protumačiti kao direktna poruka predsedniku Trampu. Kome su vrata otvorena jer "Rusija nije narušila svoje odnose sa SAD i otvorena je za njihovu obnovu, ali je lopta u dvorištu Amerikanaca", kako je rekao Putin.
Podseća se i da je upravo ovom prilikom, ruski predsednik čestitao Trampu pobedu na predsedničkim izborima kao i da je govorio o svojim susretima sa drugim američkim predsednicima, opisujući ih kao zanimljive ljude.
Za odnose Rusije i Kine ruski lider rekao je da su deo njihovog strateškog partnerstva "na najvišem nivou u modernoj istoriji". Takođe je pohvalio svoj lični odnos sa Si Đinpingom. "Da su SAD izabrale trilateralnu saradnju umesto dvostrukog obuzdavanja – svi bi pobedili", poentirao je Putin govoreći o odnosima tri svetske sile.
Dolar ugušen američkim rukama
Odlično pitanje brazilskog ekonomiste Paula Nogere Batiste mlađeg, nekadašnjeg potpredsednika razvojne banke BRIKS-a, navelo je Putina da razjasni svoj stav o dedolarizaciji.
Ključni cilj je "predlaganje stvaranja nove investicione platforme korišćenjem elektronskog plaćanja". To će se odnositi na "tržišta koja najviše obećavaju" u bliskoj budućnosti: Južnu Aziju, Afriku, delove Latinske Amerike. Ruski lider je pojasnio da će im biti potrebna ulaganja, tehnologije, ali i da se nigde ne žuri.
To dakle, stavlja tačku na svaki scenario momentalne finansijske bombe BRIKS-a: čak iako se "dve trećine naše trgovine opslužuje u nacionalnim valutama", a među BRIKS-om su te brojke takođe visoke.
Zatim, nova bomba: "Nikada nismo želeli da napustimo dolar!" To uveliko objašnjava Putinov stav o dedolarizaciji: "Oni poništavaju moć dolara sopstvenim rukama".
Vodite civilizacije, ne ratove
Sve gore navedeno je samo primer širine tema kojima se ruski predsednik bavio tokom sednice "Valdaj" kluba odgovarajući na pitanja. Sam forum je ponudio dragocene uvide širom spektra. Neki učesnici su, ispravno, primetili odsustvo mladih i žena. Afrikanci su bili impresionirani "oštrim umom ruske birokratije".
Sa kineske strane su primetili kako "Kinezi ne plivaju protiv struje, prelaze reku i stižu na drugu obalu". Postojao je skoro konsenzus da razvoj treba da bude "zasnovan na različitim kulturnim vrednostima civilizacija", što je zapravo Putinov stav.
Grčki uvid je bio posebno moćan kada je u pitanju civilizacijski pristup politici: "Civilizacije se ne sukobljavaju. Države to rade".
Tako novi – razigrani – moto koji bi mogao da vodi ne samo BRIKS već i celu globalnu većinu: "Vodite civilizacije, a ne rat".