Hoće li novi ministar odbrane spasiti Izrael?

Izraelska politika se naglo promenila na dan predsedničkih izbora u SAD. Premijer Benjamin Netanjahu smenio je svog ministra odbrane Joava Galanta i na njegovo mesto postavio ministra spoljnih poslova Izraela Kaca.

Odluka da se Galant zameni Kacom označila je neočekivani pomak u izraelskoj politici i doneta je usred sve većeg međunarodnog pritiska na Izrael, nedostatka značajnih vojnih dostignuća u sukobima u Gazi i Libanu i nedavnog poziva Turske Ujedinjenim nacijama da se obustave isporuke oružja Izraelu.

Netanjahu u sred rata smenio ministra odbrane: Protesti u Izraelu zbog Galantove smene

Galant, koji je bio na toj funkciji od 29. decembra 2022. godine, bio je poznat po svom čvrstom stavu o pitanjima bezbednosti i odbrane. 

Iako je Galantova smena bila iznenađenje za mnoge, jedno je sigurno: izraelske vlasti se pripremaju za deeskalaciju trenutnih regionalnih tenzija. To nagoveštava i imenovanje bivšeg ministra spoljnih poslova na Galantovo mesto, od koga se očekuje da smiri situaciju i pripremi vojsku i zemlju za rešenje sukoba, ocenjuje Murad Sadigzade, predsedavajući Centra za bliskoistočne studije i predavač na Univerzitetu HSE u Moskvi.

Nekoliko je faktora dovelo do uklanjanja Galanta. Odsustvo zapaženih vojnih pobeda pod njegovim vođstvom izazvalo je kritike javnosti i političkih rivala. Vojne operacije, koje su počele u oktobru 2023, naglašavaju dugotrajnu prirodu sukoba. Tokom ovog perioda, Izrael je pretrpeo značajne gubitke: oko 2.000 Izraelaca je poginulo, uključujući 756 vojnih lica i policajaca. Pored toga, više od 10.000 ljudi je raseljeno iz svojih domova u severnim i istočnim delovima zemlje.

Produžena priroda sukoba i značajan broj žrtava u Gazi i Libanu, izazvali su zabrinutost među zapadnim saveznicima Izraela. Međunarodne organizacije izrazile su zabrinutost u vezi sa humanitarnim posledicama vojnih operacija. Nekoliko zapadnih zemalja pozivalo je Izrael da bude uzdržan i traži diplomatska rešenja, odražavajući kritiku trenutne vojne strategije.

Dugotrajni sukob u Gazi i Libanu negativno utiče na ekonomiju Izraela. U drugom kvartalu 2024. privredni rast je opao za 1,5 poena u odnosu na isti period prethodne godine, što ukazuje na približavanje stagnaciji. Nedostatak radne snage od preko 4,5 odsto izazvan je mobilizacijom rezervista i ograničenim pristupom palestinskim radnicima, što je dovelo do smanjenja produktivnosti i rasta inflacije.

Međunarodne agencije za kreditni rejting reagovale su na pogoršanu ekonomsku situaciju Izraela i smanjile kreditni rejting zemlje. Porast vojnih izdataka je značajno opteretio državni budžet. Prema Es end Piju, predviđa se da će budžetski deficit Izraela u 2024. dostići 9 odsto BDP-a, daleko premašivši planiranih 6,6 procenata. Povećanje potrošnje za odbranu i socijalna pitanja pojačava ekonomske pritiske i može dovesti do povećanja javnog duga.

Imenovanje Izraela Kaca za ministra odbrane može se posmatrati kao pokušaj Netanjahua da ojača položaj Izraela na međunarodnoj sceni. Kac, sa svojim iskustvom kao ministar spoljnih poslova, spreman je da ojača diplomatske napore zemlje kao odgovor na kritike i potencijalne sankcije. Njegove veštine u međunarodnim pregovorima mogu pomoći u ublažavanju tenzija i traženju novih saveznika ili jačanju postojećih partnerstava.

Poslednjih meseci Izrael se suočio sa ozbiljnim izazovima na međunarodnoj sceni, koji se ogledaju u masovnim protestima, pravnim akcijama i diplomatskim inicijativama protiv njegove politike.

Sve to ukazuje na rastuću diplomatsku izolaciju Izraela. U tom kontekstu, imenovanje iskusnog diplomate za ministra odbrane može biti strateška mera koja ima za cilj suzbijanje međunarodnog pritiska i jačanje podrške Izraela na globalnoj sceni. 

Na domaćem planu, smena Galanta i imenovanje Kaca za ministra odbrane može se posmatrati kao pokušaj Netanjahua da pokaže odlučnost i spremnost za promene usred sve većeg pritiska kako političkih protivnika, tako i delova javnosti. Ovaj potez ima za cilj ne samo jačanje poverenja javnosti u vladu, već i učvršćivanje njene pozicije u suočavanju sa unutrašnjim i spoljnim izazovima, uključujući pogoršanje bezbednosnih uslova i sve veće kritike aktuelne politike.

Međutim, kritičari tvrde da takva strategija može samo privremeno da ublaži tenzije bez rešavanja ključnih pitanja upravljanja i strateškog planiranja.

Jasno je da Netanjahuovi potezi imaju za cilj da zadrži kontrolu nad situacijom i spreči dalju eskalaciju unutrašnjih tenzija. Međutim, postoji rizik da smena ministra odbrane bez suštinskih strateških promena možda neće dati željene rezultate. Društvena podela, vođena kombinacijom vojnih, ekonomskih i društvenih izazova, predstavlja ogroman zadatak za izraelsku vladu – da zadrži poverenje javnosti, stabilizuje ekonomiju i obnovi međunarodnu podršku.