Hoće li ih se setiti na dan bezbednosti: Švedska tvrdi da je ruska bogomolja špijunsko gnezdo

Bogomolja Ruske pravoslavne crkve na periferiji švedskog grada Vesterasa izazvala je zabrinutost dela tamošnje javnosti koja je smatra za potencijalnu pretnju nacionalnoj bezbednosti Švedske, prenosi "Politiko".

Uzrok zabrinutost je osetljiva lokacija crkve, kako se navodi u tekstu, koja je veoma blizu strateški važnog aerodroma, postrojenja za prečišćavanje vode i energetskih kompanija sa sedištem u gradu od 130.000 stanovnika koji se nalazi 100 kilometara zapadno od Stokholma.

Među zabrinutima je istraživač sa švedskog Univerziteta odbrane Markus Goranson koji je procenio za briselski portal da crkva nudi uporište koje se može koristiti za prikupljanje informacija, kako je naveo.

"Kada švedske odbrambene snage izvode vežbe na ili blizu aerodroma, kao što je urađeno u junu, one to rade pod mogućim nadzorom crkve", izjavio je on za "Politiko".

Predstavnici ruske crkve u Vesterasu negirali su ove navode za lokalnu televiziju, navodi se u tekstu i podseća da su nakon početka Specijalne vojne operacije u Ukrajini 2022, evropske zemlje proterale stotine zaposlenih u ruskim ambasadama iz svojih zemalja u pokušaju da otupe sposobnost Moskve da se infiltrira u strane zemlje, konstatuje "Politiko".

Tek pri kraju teksta, čitalac će saznati da je crkva odobrenje za gradnju od švedskih vlasti dobila još 2017. 

Ruska pravoslavna crkva: Kijev progoni pravoslavne vernike i krši međunarodno priznata ljudska prava

Glas zabrinutih Šveđana u ovom tekstu, istraživač Goranson objašnjava da je odobrenje za gradnju bilo nepromišljena odluka, koja je vremenom postala još gluplja. Nije se pohvalio da je on te 2017. bio pametan da upozori švedske vlasti da je crkva špijunska baza Moskve. 

"Politiko" dalje konstatuje da izgleda da je Ruska pravoslavna crkva mogući kanal za tajne akcije Moskve u inostranstvu. Za te tvrdnje, kao i za ovu o crkvici u Vesterasu kojoj je presuđeno bez suda, nisu naveli nikakve dokaze. A i ono što je navedeno u tekstu, bolje da nije ni napisano.  

"Ukrajinske snage bezbednosti izvršile su raciju u manastiru u Kijevu (Kijevsko pečerska lavra) početkom 2022. kako bi obustavile ruske obaveštajne operacije za koje su rekli da se tamo odvijaju. Ovog avgusta, ukrajinska vlada je potpuno zabranila crkvu na svojoj teritoriji".

Osim što je u razvijenoj Evropi zaštita verskih sloboda očigledno samo deklarativna kao i čuvanje mnogih drugih sloboda i može biti ukinuta na osnovu slobodnih procena i bez ijedne presude, "Politiko" kao o nečem vrlo prirodnom i legitimnom piše o zabrani Ukrajinske pravoslavne crkve i upadu policije u jednu od najvećih kijevskih svetinja.

Za ozbiljne optužbe o obaveštajnom radu u manastiru bilo je dovoljno jedno klimavo rekla-kazala: i više nego dovoljno za rusku crkvu da postane špijunska agentura.

Što se tiče bogomolje u Švedskoj, "Politiko" navodi da je švedska agencija koja finansira crkve i verske zajednice u ovoj zemlji obustavila finansiranje ruske crkve, nakon konsultacija sa Švedskom bezbednosnom agencijom (Sapo). Portparol bezbednosne agencije rekao je da je zaključeno da su predstavnici crkve imali kontakte sa pojedincima koji rade za rusku obaveštajnu službu u Švedskoj. 

Uz ocenu da Rusija koristi Rusku pravoslavnu crkvu u Švedskoj kao platformu za špijunske aktivnosti. Ni švedskim obaveštajcima nije trebalo mnogo više od mogućih saznanja o nekakvim kontaktima čija priroda nam je, barem što se tiče ovog teksta "Politika", ostala nepoznata, ako ih je i bilo.

U duhu demokratskih vrednosti, za zatvaranja, zabrane i progone ruske crkve i ruskih pravoslavnih vernika, dovoljno je već to što su ruski, pa još i pravoslavni.