Svet
Šta nam govori sastanak načelnika generalštabova iranske i saudijske vojske?
Dvojica generala su razgovarala o nizu pitanja, uključujući proširenje saradnje u domenu odbrane, ali i poboljšanju odnosa dve muslimanske zemlje
Tokom vikenda načelnik generalštaba Oružanih snaga Saudijske Arabije Fajad el Ruvaili posetio je Teheran gde je razgovarao sa načelnikom iranskog generalštaba general-majorom Muhamedom Bagerijem.
Dvojica generala su razgovarala o nizu pitanja, uključujući proširenje saradnje u domenu odbrane, ali i poboljšanju odnosa sve muslimanske zemlje.
Prema pisanju "Teheran tajmsa", Bageri je Oružanim snagama Saudijske Arabije uputio poziv za učešće na zajedničkim vojnim vežbama sa Iranom.
Podsećanja radi, u oktobru su u Omanskom zalivu održane pomorske vežbe Omana, Irana i Rusije, dok je Saudijska Arabija poslala predstavnike u svojstvu posmatrača. Iako za sada nema zvanične potvrde da li će saudijska vojska učestvovati na zajedničkoj vežbi, ovaj potez bi značajno doprineo daljem poboljšanju ne baš tako dobrih odnosa dveju država.
"Pozdravljamo učešće mornarice Saudijske Arabije u iranskoj pomorskoj vežbi sledeće godine, bilo slanjem mornaričkih jedinica ili pridruživanjem u svojstvu posmatrača", prenosi "Teheran tajms" reči Bagerija.
Sa druge strane, El Ruvali, iako nije direktno odgovorio na poziv, poručio je da "sporazum iz Pekinga nudi snažnu osnovu za jačanje bilateralne saradnje", te da ga Rijad vidi kao "stratešku priliku za obe zemlje".
Inače u pitanju je referenca na pregovore koji su održani uz posredstvo NR Kine, a koji su rezultirali normalizacijom odnosa Irana i Saudijske Arabije u Pekingu u martu 2023. godine.
Decenija pre normalizacije
Vredi podsetiti da su od 2016. godine, tačnije nakon što su saudijske diplomate napadnute u Iranu tokom protesta zbog pogubljenja šiitskog sveštenika Nimra el Nimra, Teheran i Rijad prekinuli odnose, što je samo bio rezultat višegodišnjeg neslaganja, koje je kulminiralo izbijanjem građanskog rata u Jemenu.
Kao što je već poznato, Iran u ovom sukobu podržava Hute, dok je Saudijska Arabija stala na stranu Republike Jemen, a krajem marta 2015. godine je, zajedno sa nekoliko susednih i afričkih zemalja, a uz podršku SAD, Velike Britanije, Francuske i Kanade, pokrenula intervenciju i direktno se umešala u rat.
Osim građanskog rata u Jemenu, jedna od glavnih tačka sporenja između Teherana i Rijada bio je prijateljski odnos Saudijske Arabije sa SAD, koji je pred kraj prvog mandata Donalda Trampa doveo do pojave izveštaja kako Saudijci navodno razmatraju normalizaciju odnosa sa Izraelom.
Međutim, taj napredak u odnosima je u gotovo u potpunosti propao dolaskom na vlast Džozefa Bajedna koji je sprovodio neprijateljsku politiku prema Saudijskoj Arabiji, čemu svedoči i izjava sa jednog predizbornog skupa da će je pretvoriti u "državu pariju".
Odnosi sa Vašingtonom su se dodatno pogoršali kada je organizacija OPEK+, u kom se nalazi i Saudijska Arabija, krajem novembra 2022. najavila da će dodatno smanjiti proizvodnju nafte. Saudijska Arabija je tada praktično stala na stranu Rusije, a Bajden je obećao da će "kazniti" Rijad. Ubrzo je najavljena i zabrana prodaje, tj. izvoza oružja u ovu bliskoistočnu zemlju.
Ipak, njegova administracija je nakon nekoliko meseci, pozivajući se na višegodišnje dobre odnose, odustala od odmazde i pokušaja izolacije Saudijske Arabije. Pretpostavlja se da su se američke vlasti na ovaj potez opredelile zbog ogromnih rezervi nafte i uticaja širom muslimanskog sveta, koju ova zemlja ima, kao i zbog toga što važi za glavnu regionalnu protivtežu Iranu.
Zaokret od Zapada
Uprkos odustajanju od kažnjavanja i kasnijem ukidanju zabrane izvoza oružja koja je usledila u avgustu 2024. godine, Rijad je vreme pogoršanja odnosa sa Vašingtonom iskoristio da napravi delimičan zaokret ka istoku.
Tako je osim normalizacije odnosa sa Iranom, došlo i do toga da BRIKS pozove Rijad i Teheran da se pridruže ovoj organizaciji, što je Iran i učinio početkom 2024, dok je status Saudijske Arabije, uprkos prihvatanju poziva, ostao nejasan.
Krajem oktobra, pojavila se i informacija da je saudijska vojska nabavila sistem PVO "pancir" ruske proizvodnje, što dodatno potkrepljuje tezu o zaokretu koji pravi ova bliskoistočna država, čije su se snage do sada uglavnom oslanjale na opremu zapadnog, tj. američkog porekla.
Da su Rijad i Teheran dosta bliži nego što su ikad bili u protekloj deceniji svedoči i izjava saudijskog prestolonaslednika Muhameda bin Salmana, koji je na na Arapsko-muslimanskom samitu u Rijadu rekao da Izrael mora da poštuje suverenitet "sestrinske Islamske Republike Iran" i da se uzdrži od napada na njenu teritoriju.
On je na samitu optužio Izrael za "genocid" i odbacio navode o tome da je Rijad otvoren za diplomatiju sa Tel Avivom i pozvao međunarodnu zajednicu da obaveže Izrael da se uzdrži od napada na Iran.
