Da li će republikanski Kongres dati Donaldu Trampu sve što poželi?

Donald Tramp ubedljivo je pobedio na izborima u SAD - vratio se u Belu kuću sa 312 elektorskih glasova, republikanci imaju većinu u Senatu (53:47) i nedostaju im dva glasa za kontrolu Predstavničkog doma (trenutno imaju 216, demokrate 207).

Čini se da će novi-stari predsednik imati potpunu kontrolu nad zemljom i odrešene ruke da sprovede svoju politiku "Amerika na prvom mestu".

Ako je istorija učiteljica života, kako se nada "Fajnenšel tajms" u svojoj analizi, onda će, možda, Tramp ipak morati da prevaziđe neke prepreke.

Tramp je i u prvoj polovini svog prvog mandata imao kontrolu nad oba doma Kongresa, što mu je omogućilo da sprovede poresku reformu, ali je često nailazio na protivljenje republikanskog lidera većine u Senatu Miča Mekonela i, republikanskog predsedavajućeg Predstavničkog doma Pola Rajana.

Ovoga puta, uprkos željama FT, novi lider Senata neće imati mnogo želje da se suprotstavlja Trampu. Ko će biti voća većine u Senatu znaće se danas, kada će se tajnim glasanjem izabrati Džon Tun, Džon Kornin ili Rik Skot - svi lojalni novom predsedniku.

"Kada je predsednik Donald Tramp pobedio 2016. godine, shvatili smo da Republikanska partija nije bila u potpunosti spremna za taj trenutak i da je dragoceno vreme izgubljeno na početku tog Kongresa", rekao je Majk Džonson, predsedavajući Predstavničkog doma. "Nećemo ponoviti te greške. Bićemo spremni prvog dana."

Tramp, ipak, neće imati neograničenu moć nad Kongresom, a demokrate – kao i šačica umerenih republikanaca – mogli bi da utiču na njegovu administraciju.

Na primer, dok budžetske i poreske promene, uključujući produženje smanjenja poreza iz 2017, zahtevaju podršku samo proste većine oba doma zahvaljujući procesu poznatom kao budžetsko pomirenje, većina drugih predloga će morati da razbije senatski prag od 60 glasova da bi postali zakon.

To znači da bi demokrate u Senatu mogle da blokiraju druge Trampove zakonodavne prioritete - uključujući zakone za suzbijanje imigracije na granici između SAD i Meksika ili ukidanje Zakona o pristupačnoj zdravstvenoj nezi (Obamaker) osim ako republikanci u Senatu ne preduzmu drastičan korak u pokušaju da ukinu "prag", što je malo verovatno.

U međuvremenu, u Predstavničkom domu Džonson će imati slabu većinu što bi moglo da ugrozi usvajanje nekih ključnih predloga.

"Svaki pojedinačni glas se računa, jer ako se neko razboli ili doživi saobraćajnu nesreću ili mu kasni let... to utiče na glasove na terenu", rekao je Džonson.