Peticija za zabranu stranke Alternativa za Nemačku (AfD) predata je Bundestagu. Ovu inicijativu potpisalo je 112 poslanika, a autori zahteva iz redova opozicione Hrišćansko-demokratske unije (CDU) nadaju se pozitivnoj odluci o ovom pitanju pre narednih parlamentarnih izbora, prenosi TV kanal ZDF.
Grupa parlamentaraca na čelu sa zamenikom CDU Markom Vandervicom podnela je peticiju. Vandervic je ranije naglasio da, u vezi sa predstojećim novim izborima, rasprava i glasanje o predlogu moraju biti održani pre kraja aktuelnog mandata Bundestaga i pre početka vanrednih izbora u februaru. Poslanik se nada da će nakon glasanja za zabranu AfD, ustavni sud zemlje dobiti zakonski osnov da zvanično razmotri ovu inicijativu.
Ostaje pitanje da li će predlog biti uvršten na dnevni red Bundestaga. Jedan broj političara je ranije izrazio zabrinutost da će sud teško dokazati da AfD aktivno deluje protiv ustava, prenose RIA Novosti.
Poslanici optužuju AfD da želi da "ukine slobodni demokratski temeljni poredak" Nemačke i da prema tom poretku zauzima "aktivno borbeni, agresivni stav". Stranka je takođe optužena da je u nekoliko navrata "prekršila garantovano ljudsko dostojanstvo" koje je zagarantovano Ustavom.
Sam AfD optužuje nemačke vlasti za progon stranke i suzbijanje neslaganja.
Ranije je TV kanal Velt javio da najmanje 37 poslanika donjeg doma nemačkog parlamenta namerava da pokrene žalbu ustavnom sudu za zabranu ove stranke. Istovremeno, nemački kancelar Olaf Šolc rekao je da zabranu AfD smatra malo verovatnom.
Ogranci AfD, 2023. godine, u Saksoniji, Tirginiji i Saksoniji-Anhalt su proglašeni su desničarskim ekstremistima od strane Savezne službe za zaštitu ustava. Ova odluka omogućava saveznim vlastima da prošire svoj arsenal alata za nadzor nad organizacijom. Na saveznom nivou, stranka je osumnjičena za ekstremizam. Nemački institut za ljudska prava objavio je u junu 2023. izveštaj u kom se navodi da su se stekli uslovi za zabranu AfD.