Svet
Promene na "velikoj šahovskoj tabli": Vašingtonu se žuri da okonča rat u Ukrajini, Moskvi ne
Budući istoričari će primetiti da je Samit BRIKS-a u Kazanju bio mnogo značajniji događaj od američkih izbora
Sve procene američkog stratega Zbignjeva Bžežinskog, koji je, u etničkom smislu, što nije nebitno, bio Poljak, pokazale su se kao katastrofalno pogrešne. On je bio jedan od glavnih arhitekata američke pobede u Hladnom ratu, koji se okončao kolapsom Istočnog bloka, Sovjetskog Saveza, a potom i ratom u Jugoslaviji.
Bžežinski je, u knjizi "Velika šahovska tabla" iz 1997, procenio da se nijedna država, ili grupa država, uključujući i Rusiju, "nikada neće usuditi da se suprotstavi američkoj supersili", kao i da nijedna zemlja "neće imati drugog izbora osim da se pokori širenju NATO-a i geopolitičkom diktatu SAD".
Bžežinski je, u stvari, bio žestoki rusofob, a to je politika koju trenutno sledi i Poljska, koja, što je već komično, otvoreno preti Rusiji da bi mogla da se direktno umeša u sukob u Ukrajini.
Zapravo, "pan Bžežinski" je proizvod euforije američkih elita iz 1991, kada je bila u modi teorija Frensisa Fukujame o "kraju istorije".
Kako primećuje bivši britanski obaveštajac i diplomata Alister Kruk, na sajtu "Fondacija strateške kulture", Bžežinski i njemu slični tvrdili su da je to zaista tako jer su u to zaista verovali. Odnosno, verovali su u "očiglednu sudbinu SAD". Ova ubeđenja isprovocirala su sukob u Ukrajini i, na koncu, dovela do Samita BRIKS-a, koji je održan od 22. do 24 oktobra u ruskom gradu Kazanju.
Međutim, kako dodaje britanski obaveštajac, sada je očigledno da je "ukrajinski rat izgubljen. Stotine hiljada ljudi su umrle bez potrebe", samo zbog zapadnog ubeđenja u sopstvenu nadmoć. Ni rat na Bliskom istoku se ne odvija mnogo drugačije.
"I izraelsko-američki rat protiv Irana će biti izgubljen, a desetine hiljada Palestinaca i Libanaca će besmisleno poginuti", dodaje Kruk.
Možda samo zato da bi dokazali da su koncepcije "pana Zbiga" bile pogrešne.
Oprezni i dalekosežni Samit u Kazanju
Čak su i "beskrajni ratovi", koje su pokrenule SAD posle 11. septembra 2001, primećuje Kruk, završeni porazom "američke imperije". Cilj ovih "večitih ratova" bilo je uspostavljanje "Velikog Izraela", putem komadanja niza muslimanskih država, poput Iraka, Sirije, Libana, Libije, Somalije, Sudana i Irana.
"Sve to", zaključuje britanski obaveštajac, koji je služio na Bliskom istoku, "ne samo da nije dovelo do konsolidacije hegemonije SAD, već je Amerika izazvala stvaranje BRIKS-a, sa dugim nizom država koje čekaju da se pridruže ovoj međunarodnoj organizaciji, kako bi se suprotstavile zapadnom kolonijalizmu".
Međutim, na Samitu BRIKS-a u Kazanju Rusija je nastupila sa velikom dozom opreza. Nije, na primer, donesena odluka o rezervnoj valuti BRIKS-a, iako su to mnogi očekivali.
Zašto? Zato što je dedolarizacija proces koji je već uznapredovao i koji se odvija svojim tokom.
"Možda će se, uostalom, rezervna valuta BRIKS-a na kraju pokazati nepotrebnom", napominje Kruk i dodaje:
"Nove finansijske tehnologije neprekidno napreduju."
Možda će se na kraju pokazati da je sistem razmene putem nacionalnih valuta između država BRIKS-a sasvim dovoljan da "ubije dolar".
Osim toga, oprezni i promišljeni ruski nastup na Samitu je posledica činjenice da su neke države BRIKS-a oklevale, budući da je skup u Kazanju prethodio izborima u SAD. Zbog toga su Putinove reči, upućene zemljama članicama, bile veoma pažljivo odmerene.
Otprilike: "Pogledajte šta SAD mogu da vam urade sad, i to u bilo kojem trenutku. Zaštitite sami sebe."
Pregovori o Ukrajini su neizbežni, ali ne sad
Izbori u SAD su bili i prošli. Na njima je, naravno, što je bilo očekivano, pobedio Donald Tramp. Međutim, budući istoričari će primetiti da je Samit BRIKS-a u Kazanju bio mnogo značajniji događaj od američkih izbora, koji je već iscrtao konture arhitekturu savremenih globalnih finansija i globalne ekonomije.
"Beba, koja je trebalo da se rodi u Kazanju", zaključuje britanski diplomata, "sada je već veliko dete".
Druga Trampova administracija verovatno neće pokrenuti treći svetski rat, kako bi očuvala globalnu hegemoniju, kao što predviđa američka Nacionalna odbrambena strategija za 2022. godinu. Amerika već ima dovoljno, i previše, ekonomskih i političkih problema i kod kuće.
Na primer, nedavni izveštaj RAND korporacije pokazuje da američka odbrambena industrijska baza nije u stanju da zadovolji vojne potrebe SAD i njenih vazala. Američki profesor Ričard Volf je, u nedavnom intervjuu, konstatovao da je Zapad u ogromnim finansijskim problemima, što je posledica višedecenijskih neobuzdanih državnih rashoda. Nije drugačije ni u Londonu, Parizu ili Berlinu.
Drugim rečima – Vašington, odnosno Zapad, uključujući i Trampa, još želi globalnu hegemoniju, ali više ne raspolaže resursima ni sredstvima kojim bi mogao da je održi. Pre ili kasnije, novi američki predsednik će to shvatiti, jer je on "vešt trgovac", koga u principu ne zanima geopolitika.
Globalni jug, Rusija i Kina, imaju dovoljno vremena. Amerika nema. Vašingtonu se žuri. To pokazuje i "vest" koju je nedavno objavio "Volstrit džornal", o navodnom pozivu Trampa Putinu povodom Ukrajine.
Kako primećuje ruski mislilac Aleksandar Dugin na svom telegram kanalu, inače neminovne pregovore sa SAD o Ukrajini "treba odlagati što je duže moguće".
"To i jeste zdrav, odgovoran, beskompromisan i trezven stav ruskih vlasti", poručuje Dugin i dodaje:
"Sve ostale teme su za nas u redu, ali Ukrajinu treba da ostavimo za kasnije."
Odnosno, Americi treba vremena da shvati u šta se uplela kada je izazvala rat u Ukrajini.
