Odlazeća administracija Džozefa Bajdena mora da obustavi vojnu podršku Ukrajini u preostalim danima mandata pre nego što novoizabrani američki predsednik Donald Tramp preuzme dužnost, izjavio je mađarski premijer Viktor Orban u intervjuu za radio "Košut".
On je napomenuo da se u SAD nastavlja debata o budućoj politici u vezi sa sukobom u Ukrajini.
"Nije moje da ih ocenjujem, ali postoji takva neobičnost u njihovom ustavnom sistemu - predsednik je izabran u novembru, ali će stupiti na dužnost tek 20. januara. Šta se dešava između ova dva datuma obično nikoga ne brine", rekao je Orban i dodao:
"Ali američka administracija, koja je sada na vlasti, pripada partiji rata, a pobednik izbora (Donald Tramp) pripada partiji mira i tu se postavljaju pitanja".
Prema njegovom mišljenju, bilo bi pošteno i pravedno da odlazeća Bajdenova administracija prekine vojnu podršku Ukrajini tokom tranzicionog perioda.
"Oni više ne smeju da intenziviraju svoje vojne aktivnosti niti da im pokazuju privrženost. Umesto toga, novom miroljubivom predsedniku treba da daju priliku da što mirnije sprovodi svoj program", poručio je mađarski premijer.
Orban je izrazio stav i da Evropska unija mora da preispita sankcije Rusiji, jer one doprinose održavanju visokih cena energenata, što negativno utiče na konkurentnost evropske ekonomije.
Mađarski premijer je naglasio i da visoki energetski troškovi stavljaju evropske kompanije u nepovoljan položaj u poređenju sa konkurencijom, posebno sa američkim firmama koje plaćaju značajno niže cene za energente.
Prema njegovim rečima, američke kompanije plaćaju samo četvrtinu iznosa koji evropske firme izdvajaju za gas i struju, što stvara ozbiljan konkurentski problem za EU, prenosi Rojters.
On je dodao da Mađarska, koja zavisi od ruskih izvora energije, ne može da reši ovu situaciju bez promena u sankcionoj politici EU.
Od početka sukoba u Ukrajini 2022. godine, Orban je postao jedan od najglasnijih kritičara sankcija prema Rusiji, kao i vojne i finansijske podrške koju EU pruža Ukrajini.
Dok su zapadnoevropske zemlje naporno radile na smanjenju zavisnosti od ruske energije, Mađarska i dalje dobija između 80 i 85 odsto prirodnog gasa i 80 odsto nafte iz Rusije.