Ako postizborna tautologija kaže da je prijatelj našeg prijatelja i naš prijatelj, šta onda Srbima dođe Džon Retklif, Trampov šef CIA? Da li njegove fotografije iz prošlosti u društvu ljudi naklonjenih ideji "velike Albanije", znače da će u budućnosti da navija za malu Srbiju? Šta će u toj raspodeli da pripadne Ričardu Grenelu, čije naimenovanje s nestrpljenjem čeka većina u Srbiji?
Možemo li iz Trampove kadrovske politike da pročitamo i njegove namere? I šta znači za Srbiju prošlost njegovih budućih saradnika?
"Tramp bira članove svoje buduće administracije pre svega po kriterijumu lične odanosti, a ne ideološkog pogleda na Ameriku i ostatak sveta. Novoizabrani predsednik je u pravu kad kaže da ga je u prvom mandatu sabotirala 'duboka država', odnosno davno ukorenjena američka spoljno-politička i bezbednosna elita. Ali jednako je važno i to da su ga u prvom mandatu ograničavali i sabotirali i neki od njegovih najbližih saradnika, ljudi koje je on postavio na ključne pozicije. Rešen je da spreči da mu se tako nešto ponovo desi. Sada bira ljude u čiju ličnu lojalnost je stopostotno siguran", kaže za RT Balkan novinarka Ljiljana Smajlović.
A Evropu je već preplavio strah. Ako su i, nakon šoka izazvanog pobedom starog neprijatelja EU Donalda Trampa, osetili olakšanje imenovanjem Marka Rubija za novog državnog sekretara, sve je palo u vodu kada su na listi saradnika ugledali imena Tulsi Gabard i Pita Hegseta. Nova direktorka Nacionalne obaveštajne službe i novi sekretar za odbranu SAD ostvarenje su najcrnje briselske noćne more, one u kojoj Evropa dalje u svet, ispresecan žarištima, mora sama.
"Posebno zastrašujući izbor" i "veoma uznemirujući signal" reči su kojima neimenovane diplomate za "Politiko" opisuju Tulsi Gabard. Jer, ostalo joj je zapamćeno da se suserela sa sirijskim liderom Bašarom el Asadom i prišiveno da je bolećiva na ruskog predsednika Vladimira Putina.
Čak i oni koji su ulivali bar tračak nade, poput Marka Rubija i Majka Volca, promenili su, pišu strani mediji, svoju ćud. Jedan neimenovani diplomata priča za "Politiko" kako je ovaj dvojac poslednjih meseci značajno promenio stavove o Ukrajini, te da su se primakli Trampovim pozivima na mirovni sporazum.
Dok Evropa vapi za osobom koja će biti protivteža Trampovoj buldožer diplomatiji, autoritet u stranci izgrađen na ubedljivoj pobedi ostavlja malo šanse da se nađe neko ko će ploču zavrteti u suprotnom smeru.
"Budući da je trenutno nesporni vrhovni autoritet u Republikanskoj stranci, biće mu lako da natera senatore i kongresmene te stranke da podržavaju njegovu politiku. Marko Rubio mu je pomogao da slomi otpor u republikanskom delu Senata protiv privremenih naimenovanja, što bi kod nas bili V.D. funkcioneri. Rubio je, delom i zbog toga, nagrađen funkcijom državnog sekretara, a ne zbog toga što je skoro ili davno govorio o sukobima u svetu. Nije izabran zbog svojih ideoloških gledišta, neokonzervativnog, odnosno intervencionističkog pogleda na svet i hladnoratovskog krstašenja, već zbog spremnosti da Trampa u svemu bespogovorno podržava. Drugim rečima, nije važno šta su novopostavljeni ljudi do sada govorili, važno je da će ubuduće govoriti ono što Tramp bude hteo da govore", objašnjava Ljiljana Smajlović, autor emisije "Relativizacija" na RT Balkan.
Ali nikom nije gore nego sadašnjoj američkoj administraciji koja od dolazeće Trampove ekipe zazire kao da na vlast stižu Crvene brigade. Razlog tome je što Tramp već dugo ne krije nameru da iz spoljnopolitičkog establišmenta neutrališe pojedince koji mu se usprotive. A za to postoje načini, od kojih je jedan korišćenje Schedule F - kada se neki činovnički položaji proglase položajima za politička naimenovanja.
"Tramp je u prvom mandatu računao da ima mandat američkih birača osvojen na izborima, pa je svejedno naleteo na živi zid u administraciji. Proteklih godina se pripremao za sličan scenarij. Sada bira ljude koji su proteklih osam godina bili izloženi sličnim političkim progonima kakvim je on bio izložen. Zato sada bira ljude poput Meta Gejtsa, kog su za vreme Bajdenove administracije pokušali da optuže za seks-trafiking na osnovu sumnje da je imao ljubavnu aferu sa 17-godišnjom Amerikankom kojoj je plaćao putovanja. Istraga je trajala nekoliko godina, a na kraju protiv Gejsta nije podignuta nikakva optužnica, iako je u javnosti diskreditovan. Tramp ga sada kandiduje za ministra pravosuđa, što je žestok odgovor Ministarstvu pravosuđa koje ga je kompromitovalo pre nego što je uspelo da nađe dokaze protiv njega", dodaje Ljiljana Smajlović.
Za novinara Nebojšu Malića ova imenovanja "dokazuju bez ikakve sumnje da nemamo više posla sa Trampom iz prvog mandata".
"Da li je to zbog 2020. ili atentata u Pensilvaniji, tek on je odlučio da je vrag odneo šalu. Marko Rubio u Stejt departmentu nije idealno rešenje za reformiste na prvi pogled, ali možda budemo prijatno iznenađeni. U najgorem slučaju nastaviće politiku Demokrata na Balkanu po inerciji, a ne iz nekog ličnog klintonističkog interesa, ili animoziteta prema Srbima. Bilo bi dobro da Beograd aktivno predloži neku promenu kursa kakva bi odgovarala i Srbiji i Americi, da ga čeka na stolu kad dođe u Fogi Botom", kaže Nebojša Malić autor emisije "Glas iz Amerike".
Ali ne piše se crno samo političarima i ljudima iz pravosuđa koji su pre deset dana probudili na pogrešnoj strani istorije - tu su i farmakoindustrija, obaveštajci...
"Kenedi kao ministar zdravlja je fantastična vest za Amerikance, a smak sveta za farmaceutsku mafiju. Mat Gejc kao ministar pravde i Tulsi Gabard na čelu obaveštajaca signal su da Tramp namerava da počisti Vašington gvozdenom metlom. Za to vreme će Hegset da čisti Pentagon, na isti način. Zanimljivo je da su sve ovo mlađi ljudi, takozvana Generacija Iks — poput Džej Di Vensa — dok su Vašingtonom decenijama vladali bumeri poput samog Trampa", dodaje Malić.