Cunami panike u Evropi: Zašto je EU dočekala Trampovu pobedu sa suzama

Lek za "evropsku paniku" je krajnje jednostavan: "Evropa bi trebalo da proglasi nezavisnost od američkog tutorstva". Ali, Evropa se ponaša kao "stara dama koja traži da je Amerika štiti"

Neke stvari će se izvesno promeniti kada, u januaru 2025. godine, ponovo izabrani predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp stupi na dužnost. Ne bi trebalo očekivati previše od Trampa kada je u pitanju Ukrajina, ali, očigledno je da će pojedini potezi nove američke administracije izazvati nezadovoljstvo neonacističke hunte koja trenutno vlada u Kijevu.

Međutim, lideri EU dočekali su "Trampovu pobedu u suzama". Tramp je potpuno indiferentan prema vezama SAD sa Evropskom unijom, smatra francuski filozof Alan de Benoa u intervjuu za francuski sajt "Brejz info": "On veruje da NATO previše košta Amerikance a da im daje premalo." Tramp će nastojati da SAD napuste svoju "demokratsku misiju" kako bi vratio Ameriku klasičnoj logici velikih sila. Osim toga, "Tramp želi da prekine ratove koji nikuda ne vode. To je i pobeda kontinentalne Amerike nad pomorskom Amerikom", dodaje De Benoa.

Oni koji očekuju oštar zaokret u "politici podrške Ukrajini" se po svoj prilici varaju. "Njegove inicijative će verovatno izazvati nezadovoljstvo Zelenskog", smatra De Benoa, "ali ne zato što Tramp gaji simpatije za Putina, već zato što želi da okonča rat koji je Ukrajina već izgubila."

Osim toga, kako ističe francuski filozof, na Bliskom istoku je malo verovatno da će se SAD upustiti u rat sa Iranom, o čemu sanja izraelski premijer Netanjahu, iako je Tramp pristalica radikalnog cionizma. "Rusija će ostati neprijatelj Amerikanaca, ali glavni rival za Trampa je Kina i jasno je da će se Tramp fokusirati na ovo pitanje," predviđa francuski filozof.

Amerika ima više pištolja nego stanovnika

U stvari, kako uočava De Benoa, Tramp je na izorima pobedio "apstrakcije": "Tramp je govorio o Americi koja predstavlja veoma posebnu realnost, dok je njegov protivnik govorio o velikim univerzalnim pojmovima: o 'demokratiji', o 'borbi za slobodu', o (zapadnoj) 'civilizaciji', jer svi pojmovi, koji nemaju nikakav konkretan sadržaj, predstavljaju samo besmislene mantre."

Trampova pobeda će, međutim, smatra francuski mislilac, doneti pre svega suštinsku promenu u odnosima prema Evropskoj uniji. EU više ne može da se oslanja na to da će joj Amerika "pomagati".

"O tome da li će u novom kontekstu Evropljani pokazati 'povećanu želju za autonomijom u pitanjima odbrane i spoljne politike' i dalje možemo samo sanjati", upozorava De Benoa. "U najboljem slučaju, oni će ovim putem krenuti protiv svoje volje."

"Evropska unija je danas", tvrdi francuski filozof, "u svojoj terminalnoj krizi. Mi smo već ispraznili pojam Evrope od bilo kakvog suštinskog sadržaja  i učinili je sinonimom za 'univerzalne vrednosti', koje nemaju nikakav konkretan sadržaj i ne znače ama baš ništa".

Zabluda Evropljana je to što doslovno prenose američku stvarnost u evropske kategorije, bez suštinskog razumevanja konteksta, ističe De Benoa. Možda je razumljiva podrška koju su Trampu iskazivali italijanska premijerka Đorđa Meloni ili Viktor Orban. Ali politički život u Americi, naglašava De Benoa, potpuno je različit od onog u Evropi: "Amerikanci nisu Evropljani koji govore engleski. Osnovni razlozi za uspeh Donalda Trampa su teško razumljivi Evropi. Lenji umovi vide samo jednu stranu stvari. Svaki pokušaj da se imitira Tramp u Evropi osuđeni su na neuspeh. Evropljane bi trebalo da brine šta će im zaista njegov plan da učini 'Amerika ponovo velikom'. Ako Amerika pronađe način, to će za Evropljane biti opasno", smatra francuski mislilac.

SAD će, zaključuje De Benoa, nastaviti da u Rusiji, a posebno u Kini, gledaju kao na najveću pretnju svojoj hegemoniji, koja se sada, očigledno, nalazi u opadanju. "U veoma bliskoj budućnosti, pošto što nisu bacili Rusiju na kolena, Amerikanci će se odvojiti od Evrope, koja za njih gubi značaj."

Ali, kako naglašava De Benoa, oni će nastaviti da rade sve da Evropa ne postane velika sila: "Evropa će se suočiti sa sopstvenim  odgovornostima, koje, očigledno, nije u stanju da preuzme."

Što je tiče SAD, dodaje francuski mislilac, polarizacija u SAD je učinila svoje. Danas demokrate i republikanci više ne razgovaraju jedni sa drugima: "Sada postoje dve Amerike, koje jedna prema drugoj osećaju samo mržnju. "U Americi je sada sve moguće. U SAD, u kojima ima više pištolja nego stanovnika, jedna od mogućnosti je građanski rat", zaključuje De Benoa.

Očajanje je zahvatilo Evropu

O očajanju koje je zahvatilo evropske lidere zbog Trampove pobede piše i američki sociolog Rikardo Martins za sajt "Nju istern autluk": "Tramp je pobedio i očajanje je zahvatilo Evropu".

"Nakon objavljivanja vesti o Trampovoj pobedi u Evropi je došlo do konfuzije i paralize pred neizvesnošću šta sada može da se desi", dodaje Martins. "Tramp ostaje veliki negativac za Evropu, a Trampova pobeda izazvala je "pravi cunami panike u EU."

Zapravo, uočava ovaj sociolog, lek za "evropsku paniku" je krajnje jednostavan: "Evropa bi trebalo da proglasi nezavisnost od američkog tutorstva". Ali, Evropa se ponaša kao "stara dama koja traži da je Amerika štiti".

"Paradoksalno, što je Evropa bliža SAD, njena egzistencijalna kriza postaje sve dublja", dodaje Martins. Vreme je da se Evropa izgradi sopstvenu, nezavisnu strategiju, umesto što očekuje da je štiti Amerika, "jer se to nikad nije dogodilo".

Kako primećuje Martins: "Šlag na torti u odnosima SAD prema Evropi bila je provokacija rata u Ukrajini preko podrške obojene revolucije u Kijevu 2013-2014, proširenje NATO-a i zanemarivanje bezbednosnih zahteva Rusije."

Kada su u pitanju ishodi izbora u SAD, nisu bitni rezultati. Mnogo je važnije da se Evropa, ukoliko ne želi da doživi sopstveni pad, zaključuje ovaj američki sociolog, priseti reči američkog stratega Henrija Kisindžera: "Biti neprijatelj SAD je opasno, ali biti njen prijatelj je pogubno".

Drugim rečima: današnje SAD nisu nikom prijatelj, pa čak ni samim sebi, što je Globalni jug već odavno shvatio.