Novoizabrani predsednik Donald Tramp oštro je kritikovao sve veće cene namirnica tokom svoje kampanje, a čini se i da mu je upravo talas nezadovoljstva potrošača pomogao da se vrati u Ovalnu kancelariju.
Tramp se, međutim, sada suočava sa zadatkom kako da ublaži frustraciju birača po tom pitanju.
Jer, inflacija hrane je skočila na vrhunac od više od 10 odsto u 2022. godini, ali je rast cena usporen na oko 2 odsto, pokazuju podaci američkog Biroa za statistiku rada. Cene hrane su, od kako je Bajden preuzeo dužnost skočile za više od 25 odsto.
Obično cene ne padaju u celini osim ako se privreda ne uspori ili čak ne nagne u recesiju, što bi smanjilo potražnju potrošača, ali i nametnulo ekonomske poteškoće, kažu neki ekonomisti za Ej-Bi-Si njuz, dodajući da bi Tramp mogao da usvoji politiku koja bi mogla da uspori rast cena namirnica, ili čak da snizi cenu nekih osnovnih proizvoda za domaćinstvo.
"Cene različitih artikala bi apsolutno mogle da padnu", rekao je Majkl Folkender, profesor finansija.
Trampov tranzicioni tim je za ovaj medij rekao da Tramp namerava da ispuni obaveze koje je preuzeo tokom kampanje, ali se nije posebno pozabavio pitanjem cena namirnica.
"Američki narod je ponovo izabrao predsednika Trampa sa velikom razlikom dajući mu mandat da sprovede obećanja koja je dao tokom kampanje. On će to ispuniti", rekla je Kerolajn Levit, portparol prelaznog tima.
U teoriji, povećana proizvodnja nafte mogla bi da snizi cene hrane, jer gas čini ključni izvor troškova u celom lancu snabdevanja, bilo da kompanija uzgaja useve ili ih transportuje do prodavca, kažu ekonomisti.
Iako bi se takav potez mogao pokazati korisnim, povećana proizvodnja nafte pod predsednikom Bajdenom poklopila se sa porastom inflacije poslednjih godina.
Pošto se nafta prodaje na globalnom tržištu, porast domaće proizvodnje možda neće sniziti cene za američke potrošače onoliko koliko neki očekuju.
Da bi se pozabavila visokim cenama hrane, Trampova administracija bi mogla da se obračuna sa koncentracijom tržišta, što je, inače, termin koji ekonomisti koriste da opisuju dominaciju nekolicine firmi u datoj industriji.
Oni su ukazali na tržišnu moć velikih korporacija kao uzrok brzog povećanja cena, rekavši da kompanije koriste svoju veliku ulogu na tržištu da bi podigle cene bez straha da će konkurent ponuditi uporedivi proizvod po pristupačnijoj ceni.
Tokom kampanje, potpredsednica Kamala Haris predložila je i saveznu zabranu povećanja cena hrane i namirnica.
Plan bi mogao da liči na zabrane povećanja cena koje su na snazi u 37 država, koje zabranjuju iznenadni skok cena za oskudnu robu, rečeno je tada. Te zabrane zabranjuju kompanijama da iskoriste iznenadnu neravnotežu između ponude i potražnje tako što će značajno povećati cene.
Iako Tramp možda nerado usvoji politiku koju je iznela njegova rivalka, on bi mogao da unapredi zabranu povećanja cena kao sredstvo za sprečavanje akutnog povećanja cena za određenu robu.
Neki ekonomisti su, međutim, odbacili ovu politiku kao pogrešno rešenje, pošto se zabrane na državnom nivou obično aktiviraju samo u hitnim slučajevima, a čak i tada su manjkave.