Bivši zvaničnik Pentagona: EU ne može da pomogne Ukrajini bez SAD, Rusija napreduje na frontu
Ukoliko SAD prestanu sa slanjem pomoći Ukrajini, Evropska unija neće biti u stanju da ih zameni, a plan Džozefa Bajdena da od Kongresa zahteva dodatno izdvajanje sredstava za podršku Kijevu je očajnički potez koji ima male šanse da uspe, smatra bivši zamenik pomoćnika ministra odbrane SAD Stiven Brajen.
Kako je nekadašnji zvaničnik Pentagona izjavio u intervjuu za italijanski "Insajd over", Bajdenov zahtev predstavlja način da pokaže solidarnost sa Ukrajinom i pokušaj da se republikanci nekako prisile da podrže Kijev u budućnosti.
"U SAD mi bi Bajdenov zahtev za dodatno podršku Ukrajini nazvali 'Ave Marija pas' (u pitanju je termin koji se koristi u američkom fudbalu i odnosi se na očajnički potez sa malo šanse za uspeh). Moje mišljenje je da Kongres neće pristati na Bajdenov predlog, i da će sačekati da Tramp preuzme funkciju predsednika", izjavio je on i dodao:
"Smatram da Bajdenov predlog nema nikakve šanse".
Prema njegovim rečima, okolnosti su se promenile od prošlog velikog paketa pomoći za Ukrajinu, a velika izdvajanja nisu poboljšale njen položaj.
"Zapravo, Rusija nastavlja da ostvaruje značajne teritorijalne dobitke u borbi sa ukrajinskom vojskom i da uništava ključnu infrastrukturu, naročito električnu mrežu. Ako se sukob nastavi, ukrajinska infrastruktura će pretrpeti nepopravljivu štetu, a Ukrajinci koji su napustili zemlju neće se vratiti u tu pustoš", ističe Brajen.
On se takođe osvrnuo i na potencijalne pregovore i planove Trampove administracije za okončanje sukoba u Ukrajini, i naveo da će to umnogome zavisiti od volje predsednika Rusije Vladimira Putina da pregovara, kao i od toga ko će zapravo predstavljati Ukrajinu u tom procesu.
"Uz sve dužno poštovanje prema Kijevu i njegovim vlastima, budućnost je neizvesna. Od velike je važnosti ko će biti ukrajinski predstavnik, jer je malo verovatno da će to biti vlada predvođena Zelenskim. Možda je pitanje nedelja ili meseci, kada će doći do pada vlasti Zelenskog zbog stanja na bojnom polju", rekao je bivši zvaničnik Pentagona.
O Trampovom planu i mogućnostima EU
Na pitanje italijanskog novinara o navodnom mirovnom planu Donalda Trampa koji uključuje razmeštanje evropskih snaga u demilitarizovanoj zoni duž fronta, Brajen je izneo stav da ova ideja nije prihvatljiva za Rusiju.
"Video sam da se ova ideja pojavila u američkim medijima. Sa jedne strane, ovaj predlog uzima u obzir da nijedan Trampov savetnik neće dozvoliti da američki vojnici budu poslati u Ukrajinu, čak ni kao mirovnjaci. Međutim, osim toga, ideja o raspoređivanju evropskih trupa u Ukrajini neće biti prihvatljiva za Rusiju, koja se ne bori sa ciljem da NATO snage budu na bilo kojoj teritoriji u blizini njenih granica i vojske", ocenio je on i dodao:
"Istina je da ideja o mirovnim snagama koje bi došle iz drugih zemalja podrazumeva da ishod rata bude neka vrsta pat pozicije. To se u istoj meri odnosi i na deo o 'demilitarizovanoj (tampon) zoni', a ja ne vidim da se tako nešto dešava".
Sa druge strane, navodi on, ukoliko SAD prestanu da podržavaju Ukrajinu, sukob će se okončati jer EU neće uskočiti kako bi ih zamenila iz više razloga.
"Prvo, Evropa nema naoružanje koje bi moglo da zameni američke isporuke. Drugo, Evropa nema finansije osim zamrznutih ruskih sredstava. Treće, Evropska politička scena se menja. Pad nemačke vladajuće koalicije je dobar rukopis na zidu cele Evrope. Britanci takođe rado traže da se Ukrajini da još više pomoći, ali oni nemaju ni dovoljno novca, ni vojske", izjavio je Brajen.
Nekadašnji zvaničnik Pentagona je izrazio stav da se sukob u Ukrajini nikada ne bi dogodio da su SAD i NATO, pod njihovim vođstvom, ostali van Ukrajine, tj. da nisu sprovodili politiku konstantne ekspanzije na teritorije koje su nekada pripadale ruskom carstvu.
"Ako bude poražen u Ukrajini, što se čini verovatnim, NATO će morati da se vrati na to da bude odbrambeni savez umesto da se predstavlja kao savez koji se širi. Više ne postoji vojna ili ekonomska osnova za širenje NATO-a, a njegova ekspanzija dovodi do opasnosti od opšteg rata koji Evropa neće preživeti", dodaje on.
Najbolje ukrajinske jedinice su zaglavljene u Kurskoj oblasti
Stiven Brajen je tokom intervjua rekao i da postoje izveštaji da je Rusija sakupila veliku količinu trupa - 50.000 do 100.000 ljudi - koje će biti raspoređene u Kurskoj oblasti, ili poslate u Zaporošku oblast gde će učestvovati u novoj ofanzivi.
"U Kurskoj oblasti, Ukrajinci koriste neke od svojih najboljih jedinica i najsavremeniju opremu, ali ih postepeno potiskuju. Ne znam koji je Putinov vremenski rok za okončanje operacije u Kurskoj oblasti, ali sumnjam da će želeti da pregovara dok ne vrati pod kontrolu čitavu rusku teritoriju", ocenjuje on.
Kako navodi, Rusi se u velikoj meri oslanjaju na avijaciju, koja uništava ukrajinske rezerve i zalihe koje su poslate u Kursku oblast, čime se u najvećoj mogućoj meri umanjuju gubici ruske vojske.
"Zaporožje je druga stvar. Ako je cilj Rusije da zarobi ukrajinsku vojsku u obuhvatu, ono što Rusi zovu kotao, onda će Zaporožje biti južno krilo tok kotla. Severniji deo kotla će se proširiti kada se ključni gradovi, poput Čaosovog Jara, stave pod kontrolu ruske vojske", dodao je Brajen.
Ovo će doprineti potiskivanju ukrajinskih trupa ka reci Dnjepar i uništenju Oružanih snaga Ukrajine, ističe on i navodi da će insistiranje Zelenskog da se zadrže teritorije u Kurskoj oblasti lišiti Ukrajinu adekvatnih snaga da se zadrži linija u DNR, posebno u njenom južnom delu.
"Inače, plan za operaciju u Kurskoj oblasti skovali su Britanci, ali on nije predviđao zastoj operacije i neuspeh u dostizanju ključnih ciljeva, posebno nuklearne elektrane Kursk. Ukrajinski gubici u ovoj operaciji sada su veći od 30.000 i to su gubici, među elitnim jedinicama, Ukrajina to ne može sebi da priušti", zaključio je on.