Nasilje nad hrišćanima u Evropi u porastu: Posebno zabrinjavaju Francuska, Velika Britanija i Nemačka

Novi izveštaj Opservatorije za netoleranciju i diskriminaciju hrišćana u Evropi (OIDAC) ukazao je na porast nasilja i diskriminacije sa kojima se suočavaju hrišćani širom Starog kontinenta.

U 2023. dokumentovana su 2.444 antihrišćanska zločina iz mržnje u 35 evropskih zemalja. Incidenti su se kretali od vandalizma i paljevine do fizičkog nasilja i ograničenja verskih sloboda. 

U izveštaju objavljenom u petak, kako prenosi portal "Remiks", navodi se da su Francuska, Velika Britanija i Nemačka zemlje koje izazivaju posebnu zabrinutost. Francuska je prošle godine zabeležila skoro 1.000 zločina iz mržnje, što je čini najteže pogođenom ovim problemom. Incidenti su uključivali skrnavljenje crkava i groblja, uz najmanje 84 direktna napada na pojedince.

Velika Britanija zabeležila je više od 700 incidenata, što je povećanje od 15 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Jedan slučaj koji je izazvao veliku pažnju, podrazumevao je sudsku presudu protiv pojedinca jer se tiho moli ispred klinike za abortuse, što ilustruje rastuću napetost u vezi sa javnim izražavanjem vere.

U Nemačkoj je zabeležen porast od 105 procenata zločina iz mržnje prema hrišćanima, sa 135 u 2022. na 277 slučajeva u 2023. Crkve su bile česte mete, a vandalizam i šteta na imovini često nisu prijavljeni u zvaničnim statistikama, navodi se u izveštaju. Procene pokazuju da je najmanje 2.000 slučajeva materijalne štete protiv verskih institucija prošlo nezapaženo.

Ne znaju za Boga: Sve više Evropljana "bez vere"

Izveštaj opisuje različite oblike koje su ovi napadi imali. Vandalizam čini većinu, odnosno 62 odsto incidenata, a zatim slede paljevine, pretnje i fizičko nasilje. Mali procenat slučajeva uključivao je čak i pokušaje ili izvršena ubistva.

Rastuća autocenzura među hrišćanima u Evropi takođe je istaknuta kao podjednako zabrinjavajuće pitanje. Po prvi put od kada se radi ovaj izveštaj, tačnije od 1953. godine, više je bilo hrišćana koji su izjavili da osećaju da moraju biti oprezni kada govore o svojoj veri nego onih koji se osećaju slobodnim da je otvoreno izraze.

Ova promena označava dramatičnu razliku u odnosu na 1981. kada je 83 odsto hrišćana reklo da ne osećaju nikakve prepreke da razgovaraju o svojim verskim uverenjima. Sada se samo 40 odsto oseća isto.

Ovo pitanje dodatno otežavaju ograničenja verskih sloboda koja nameću neke evropske vlade, poput zabrane verskih procesija. Sekularizacija tradicionalnih hrišćanskih praznika takođe je sve češća, što ukazuje na postepeno udaljavanje od hrišćanskih vrednosti.

Stručnjaci upozoravaju da su stvarne razmere problema daleko veće nego što sugeriše zvanična statistika.