Najveće svetske ekonomije okupljene u G20 signalizirale su slabljenje podrške Ukrajini, objavljujući zajedničko saopštenje u kojem su ranije kritike na račun Rusije zbog sukoba u Ukrajini ublažene, a "u tekst je uključena samo široka referenca na ljudsku patnju izazvanu invazijom Moskve", piše "Fajnenšel tajms".
U jedinoj tački u kojoj se pominje sukob u Ukrajini, ustvari, ne pominje se nigde "invazija", a pogotovu ne "invazija Moskve" kao uzrok ljudskih patnji.
"Konkretno u vezi sa ratom u Ukrajini, podsećajući na naše diskusije u Nju Delhiju (prošlogodišnji samit G20), ističemo ljudsku patnju i negativne posledice rata koje su dodatno uticale na globalnu bezbednost hrane i energije, lance snabdevanja, makrofinansijsku stabilnost, inflaciju i rast. Pozdravljamo sve odgovarajuće i konstruktivne inicijative koje podržavaju sveobuhvatan, pravedan i trajni mir, podržavajući sve ciljeve i principe Povelje UN za unapređenje mirnih, prijateljskih i dobrosusedskih odnosa među narodima".
Tako od reči do reči glasi jedini pasus posvećen konfliktu u Ukrajini.
Treba još dodati i da je sam "Fajnenšel tajms", koji je ovom prilikom malo dopisao ili domislio završnu deklaraciju sa samita G20, prošle godine sa indignacijom izveštavao o tome kako se u zajedničkom saopštenju sa samita u Nju Delhiju koristi "samo" reč "rat", a ne "invazija".
Kako ovogodišnju deklaraciju ocenjuje britanski medij u svetlu sukoba u Ukrajini?
Saopštenje lidera G20 razvijenih ekonomija, koje već drugu godinu za redom odbijaju da izreknu direktnu osudu Moskve, kako se navodi u tekstu, usledilo je pošto je Vladimir Zelenski bio pod povećanim pritiskom nekih zapadnih saveznika da razmotri mirovne pregovore. Taj pritisak je delom usledio u očekivanju drugog mandata Donalda Trampa koji je obećao da će okončati konflikt što je pre moguće.
Na sastanku u Rio de Žaneiru, G20, čije su članice ključni saveznici Ukrajine kao što su SAD, Velika Britanija, Francuska i Nemačka, u ponedeljak je usaglasila zajedničku izjavu u kojoj se pominje "negativni uticaj rata" i pozdravljaju "inicijative koje podržavaju sveobuhvatan, pravedan i trajan mir".
Za razliku od dokumenta sačinjenog na prošlogodišnjem samitu G20 u Nju Delhiju, ovogodišnje saopštenje nije sadržalo osudu nuklearnih pretnji povezanih sa Ukrajinom, zahtev za prekidom napada na prehrambenu i energetsku infrastrukturu ili frazu: "Današnja era ne sme da bude ratna", konstatuje FT.
Takođe, dokument iz Rija ima samo jedan pasus posvećen ratu u Ukrajini, u poređenju sa sedam u saopštenju iz Nju Delhija.
"To nije jezik o Ukrajini koji bismo želeli da vidimo", rekao je jedan visoki diplomata iz zapadne članice G20 koji, dodajmo, svoj cenjeni stav, ipak, nije želeo da izgovori pod imenom i prezimenom.
Razgovori oko Ukrajine i sukoba na Bliskom istoku ostavljeni su za poslednje dane samita, što je odraz širokog jaza između zapadnih članica grupe i država poput Rusije, Kine i drugih zemalja u razvoju koje su bliske sa Moskvom, ističe se u tekstu.
"Neke evropske delegacije su se zalagale za oštriju osudu Rusije nakon ogromnog napada raketama i dronovima u nedelju koji su pogodili civilne ukrajinske mete, ali su na kraju odustale od tog zahteva zbog straha da bi to moglo da poništi celu zajedničku izjavu", piše FT.
Saopštenje je izdato u ime svih članica G20 uprkos prigovorima argentinskog predsednika Havijera Mileija, koji je objavio sopstvenu izjavu koja je problematizovala nekoliko elemenata, uključujući državnu intervenciju u borbi protiv gladi.