Svet
Ko je ubio Malkolma Iksa: Svi tragovi ukazuju na – američke obaveštajne službe
Dosije o Malkolmu Iksu FBI je otvorio još 1950. godine, nakon što je on poslao pismo predsedniku Trumanu, u kome se žestoko usprotivio Korejskom ratu i iskazao svoja komunistička ubeđenja
Tri ćerke Malkolma Iksa, harizmatičnog vođe Afroamerikanaca, koji je ubijen na Menhetnu 21. februara 1965. godine, tužile su CIA, FBI i njujoršku policiju i zatražile odštetu od 100 miliona dolara, prenela je agencija Asošiejted pres.
U ovoj tužbi, koja je bila najavljena još u februaru prošle godine, navodi se da CIA i FBI imale saznanja o ubistvu i da su u njega bile direktno umešane. Jedan od optuženih je i Nikolas Bajes, portparol američkog Sekretarijata pravde, koji je odbio da komentariše tužbu.
"Agenti FBI i CIA su učestvovali u ovoj zaveri i kasnije su je prikrivali. Šteta naneta porodici Šabaz je nezamisliva, ogromna i nepopravljiva", navodi se u tužbi.
Zapravo, već decenijama nema velikih tajni o zaveri u kojoj je ubijen harizmatični afroamerički vođa. Uostalom, indicije pa i dokazi da je Malkolma Iksa ubio FBI, odnosno da su CIA i FBI sproveli niz akcija koje su rezultirale njegovim ubistvom, pojavile su se neposredno posle njegove smrti.
Prve optužbe protiv FBI izneli su još 1965. njegovi bliski saradnici. Trojica agenata su već osuđena za njegovo ubistvo, ali su dvojica od njih oslobođena 2021. godine.
Program infiltracije i diskreditacije koji je sprovodio FBI
Malkolm Iks je rođen kao Malkolm Litl u Omahi, ali je kasnije promenio ime u El Haj Malik El Šabaz.
Prezime Iks, prema rečima Malkolma, simbolizovalo je njegovo pravo afričko prezime, koje on nije mogao da zna. "Prezime Litl bilo je prezime koje je neki plavooki đavo nametnuo mojim precima", rekao je Malkolm.
On je postao poznat američkoj javnost kao portparol američke organizacije "Nacija islama", odnosno kao najglasniji zagovornik islama unutar afroameričke zajednice.
Posle raskola u "Naciji islama", Malkolm Iks je osnivao Organizaciju afroameričkog jedinstva.
Na svetlost dana su ubrzo isplivale činjenice da je FBI u vreme ubistva Malkolma Iksa sprovodio program COINTELPRO i da su sve "subverzivne organizacije", koje su se "suprotstavljale vladajućem poretku u SAD", poput "Nacije islama", našle na njegovom udaru.
Program COINTELPRO bio je usmeren ka "javnoj diskreditaciji aktivista i uništavanju međuljudskih odnosa unutar ovakvih organizacija", što je bila uobičajena metoda rada koju su koristili agenti FBI i CIA.
COINTELPRO je skraćenica za Counter Intelligence Program (Kontraobaveštajni program), koji označava niz tajnih i nezakonitih projekata koje je sprovodio FBI, "sa ciljem praćenja, infiltracije, diskreditacije i onemogućavanja rada američkih političkih organizacija".
Deklasifikovani dokumenti FBI pokazuju da je program COINTELPRO ciljao na grupe i pojedince koje je FBI smatrao subverzivnim, uključujući Komunističku partiju SAD, neke feminističke organizacije, organizacije koje su se protivile Vijetnamskom ratu, pokrete za građanska prava i pokrete "Crne snage", poput "Partije Crnih pantera", Pokreta američkih Indijanaca (AIM), ili Portorikanske socijalističke partije.
U memorandumu COINTELPRO navodi se da je poseban cilj ovog programa bio da se "spreči udruživanje militantnih crnih nacionalističkih grupa" i da se "spreči uspon mesije koji bi mogao da ujedini militantni crnački nacionalistički pokret".
Tokom ovog perioda, na meti ovog programa, kako potvrđuju dokumenti FBI, našao se i Malkolm Iks.
Dosije o Malkolmu Iksu FBI je otvorio još 1950. godine, nakon što je on poslao pismo predsedniku Trumanu, u kome se žestoko usprotivio Korejskom ratu i iskazao svoja komunistička ubeđenja.
Portparol FBI je, naravno, negirao da je bio "direktno umešan" u Malkolmovo ubistvo. Međutim, dokumentovano je da je FBI radio na "stvaranju raskola" između Malkolma i Elijaha Muhameda, tadašnjeg vođe "Nacije islama", putem "podsticanja žestokih podela unutar organizacije" i širenja glasina koje su podsticale unutrašnje sporove, što je, na koncu, dovelo do Malkolmovog ubistva.
Sin koji se vratio kući
Novinar Luis Lomaks je napisao da je Džon Ali, sekretar "Nacije islama", bio agent FBI. Kako dokazuju dokumenti Biroa, FBI se infiltrirao i u Malkolmovu novoosnovanu Organizaciju afroameričkog jedinstva, naročito u poslednjim mesecima njegovog života, a prisluškivani su i telefonski razgovori Malkolmove porodice.
Noć uoči ubistva, Džon Ali se sastao sa Talmadžom Hejrom, jednim od osuđenih za ubistvo Malkolma Iks. Malkolm je potom ubijen u pucnjavi u Njujorku, a na obdukciji je utvrđena 21 prostrelna rana na njegovom telu.
Jedna od metoda diskreditacije Malkolma u očima američke javnosti bile su i uporne optužbe za militantni "crni rasizam", koje su širene putem štampe.
U telegramu upućenom njegovoj supruzi Beti Šabaz povodom ubistva, Martin Luter King Mlađi je izrazio je ogorčenje zbog "šokantnog i tragičnog ubistva" Malkolma Iksa: "Iako se nismo uvek slagali o metodama za rešavanje rasnih problema, uvek sam imao duboku naklonost prema Malkolmu, koji je umeo da ukaže na srž i koren problema. Bio je elokventan govornik, koji je veoma jasno zastupao svoja gledišta."
Malkolm Iks je bio veoma uticajan i na međunarodnoj sceni, gde je uspostavio niz kontakata sa vođama oslobodilačkih pokreta, pre svega u Africi.
Između ostalih, bio je lični prijatelj sa vođom kubanske revolucije Fidelom Kastrom. Godine 1959. Malkolm Iks je prvi put posetio Afriku, uključujući Egipat i Siriju, Sudan, Nigeriju i Ganu.
Posle svog hodočašća u Meku 1964, Malkolm je po drugi put posetio Afriku, sastajući se sa istaknutim liderima i zvaničnicima. Posebno su značajni njegovi susreti sa Abdelom Naserom iz Egipta ili Ben Belom iz Alžira.
Davao je intervjue i govorio na radiju i televiziji u Egiptu, Etiopiji, Tanganjiki, Nigeriji, Gani, Gvineji, Sudanu, Senegalu, Liberiji, Alžiru i Maroku.
Tokom boravka u Kairu, u ime svoje Organizacije afroameričkog jedinstva (OAAJ), prisustvovao je drugom samitu Organizacije afričkog jedinstva (OAJ).
Organizacija OAJ je osnovana u cilju borbe za potpunu dekolonizaciju Afrike, za jedinstvo i saradnju svih afričkih zemalja. Podsticanje saradnje među afričkim državama pretvorilo je OAJ u ekonomsku integraciju, koja je težila stvaranju jedinstvenog afričkog tržišta. Iz nje je 2002. godine stvorena sadašnja Afrička unija.
Nakon što je održao govor na Univerzitetu u Ibadanu, Udruženje nigerijskih muslimanskih studenata dodelilo mu je počasno ime "Joruba Omovale" (Sin koji se vratio kući). Kasnije je Malkolm ovo nazvao najdragocenijom počašću koja mu je ikad ukazana.
Malkolm Iks se žestoko suprotstavljao duboko ukorenjenom rasizmu u Americi i podržavao oslobodilačke pokrete širom sveta.
O njegovom odbacivanju kapitalizma najbolje svedoče njegovi govori. "Nema kapitalizma bez rasizma. Nemoguće je da belac danas veruje u kapitalizam, a da ne veruje u rasizam. Ako nađete osobu u SAD koja nije rasista, obično su to socijalisti, ili je njihova politička filozofija socijalizam", govorio je Malkolm.
Posthumno je proglašen Dan Malkolma Iksa, koji se obeležava u raznim gradovima širom Amerike. Stotine ulica i škola u SAD nazvane su u njegovu čast.
Dvorana "Autbon" u Njujorku, u kojoj je ubijen, preuređena je 2005. godine u "Memorijalni i obrazovni centar Malkolma Iksa i Beti Šabaz".
