Svaki poziv na nuklearni rat je neodgovornost, izjavio je visoki predstavnik EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Žozep Borelj.
On je ovo rekao povodom odluke ruskog predsednika Vladimira Putina da promeni nuklearnu doktrinu Rusije.
Borelj je, međutim, na konferenciji za novinare u Briselu, nakon sastanka Saveta EU za spoljne poslove o odbrani, osudio svako spominjanje upotrebe nuklearnog oružja. A on je ocenio je, odgovarajući na pitanje o Putinovoj odluci, da je "svaki poziv na nuklearni rat neodgovornost".
Istovremeno je ocenio da nije prvi put da ruski predsednik Vladimir Putin, kako je rekao, "igra nuklearnu igru".
Borelj je dodao da će sudbina Ukrajine odrediti sudbinu Evropske unije i upozorio da bi EU, "ako bi Vladimir Putin bio uspešan u Ukrajini, platila veoma visoku cenu".
U Briselu je danas održan sastanak Saveta EU za spoljne poslove o odbrani, tokom kojeg se razgovaralo o nastavku podrške Kijevu.
Borelj je na konferenciji za novinare u Briselu, istakao da je bezbednost "najvažnija vrednost društva" i da je bez nje, teško izgraditi bilo šta drugo.
"Nažalost, rat se vratio na granice Evrope... Rat u Ukrajini direktno utiče na naše vrednosti i principe. Sudbina Ukrajine odrediće sudbinu Evropske unije", upozorio je Borelj i dodao da se sa time saglasila većina članova Saveta EU za spoljne poslove.
On je istakao da je prošlo 1.000 dana od početka sukoba u Ukrajini, i naveo da su od 2014. do danas Evropljani prošli "kroz tihi proces razoružavanja i nisu brzo povratili vojni kapacitet koji su izgubili nakon krize evra".
Borelj je podsetio da su države članice EU obezbedile Ukrajini oko 45 milijardi vojne podrške, kao i da je isporučeno milion metaka artiljerijske municije.
"Nastavićemo to da radimo jer Rusija i dalje dobija značajne isporuke municije i projektila iz Severne Koreje i Irana. Bez podrške Severne Koreje i Irana, Rusija neće moći da nastavi da vodi ovaj rat", rekao je Borelj, koji tvrdi i da je Kina najveći dobavljač robe dvostruke namene i osetljivih predmeta "koji održavaju rusku vojnu industrijsku bazu".
On je dodao da je o tome razgovarano i sa generalnim sekretarom NATO Markom Ruteom.
Naveo je i da Evropljani moraju da urade više i da rade brže kako bi povećali svoje odbrambene kapacitete, ne samo da bi podržali Ukrajinu, već i "zbog sopstvene bezbednosti".
Borelj je danas predsedavao i Upravnim odborom Evropske odbrambene agencije, tokom kojeg su, kako je naveo, potpisana pisma o namerama za prilike za saradnju u četiri oblasti - integrisana protivvazdušna i protivraketna odbrana, lutajuća municija, elektronsko ratovanje i ratovanju i evropsko borbeno plovilo.
Borelju je ovo bilo poslednje učešće u svojstvu šefa evropske diplomatije na Savetu za spoljne poslove, budući da bi uskoro trebalo da počne sa radom nova Evropska komisija, u okviru koje će, ako joj bude potvrđena funkcija, nova visoka predstavnica EU biti Kaja Kalas.
Ne mogu nikome pripisati sečenje baltičkih podvodnih kablova
Na agendi današnjeg sastanka bila je i diskusija o odbrambenoj spremnosti i pripremljenosti, kao i Kapacitet EU za brzo raspoređivanje i strateški pregled Stalne strukturisane saradnje (PESCO).
Govorilo se i presecanju dva optička telekomunikaciona kabla u Baltičkom moru, za koje je rekao da ih ne može pripisati bilo kome.
On je dodao da bi to bilo neodgovorno jer bi to značilo podsticanje tenzija, što, kako je naveo, nije njegova namera, preneo je Rojters.
Kabl za prenos podataka ispod Baltičkog mora, između Finske i Nemačke, prekinut je, a uzrok prekida se istražuje, saopštile su u ponedeljak finske vlasti.