Slovenci su ovih dana ogorčeni nad postupcima gradskog veća Gorice, grada na samoj granici sa Slovenijom, gde je sa druge strane međe u posleratnoj Titovoj Jugoslaviji izgrađen pandan, slovenačka varoš Nova Gorica.
Upravo na međi te dve varošice, pošto je sa nje uklonjena bodljikava žica, maja 2004. godine slovenački i italijanski političari grlili su se i obećali jedni drugima večno prijateljstvo pošto je Slovenija ušla u EU i NATO.
Ali sada je otkriveno da ih istorija, ipak, još uvek razdvaja. Nezadovoljstvo, bes i nevericu na slovenačkoj strani pobratimljenih gradova izazvala je odluka gradskog veća italijanske Gorice da se bivšem vođi fašističke Italije Benitu Musoliniju ne oduzme titula počasnog građanina.
Tako su gradski oci sa 11 glasova "za" i 19 "protiv" prošle sedmice odbili predlog da se Dučeu oduzme zvanje počasnog građanina koje mu je dodeljeno 1924. godine.
Sve bi prošlo sakriveno ispod žita da se slovenačka Nova Gorica već više od godinu dana ne priprema da zajedno sa Goricom u 2025. godini ponese laskavi naziv "Evropska prestonica kulture". A sada se ispostavilo da će nad evropskom prestonicom kulture naredne godine bdeti i duh fašističkog diktatora.
Slovenačko Ministarstvo kulture je među prvima objavilo oštar protest u kojem je podsetilo na stradanje Slovenaca pod Dučeom. Italijanska strana je slovenački protest glatko odbila.
Gradonačelnik Gorice Rodolfo Ziberna, koji je u prošlosti, istina, pominjao i nepravde Musolinijevog režima, poručio je slovenačkim komšijama da od brisanja nema ništa jer bi "oduzimanje titule Musoliniju značilo brisanje istorije".
Tako je neslavno propao pokušaj da se Musolini skine sa liste počasnih građana Gorice.
Potom je isplivalo novo, za građane Slovenije ništa manje šokantno saznanje – fašistički vođa Benito Musolini nije počasni građanin samo italijanske Gorice, već i slovenačkog grada Pirana. Istog grada u kome glavni trg nosi ime Josipa Broza Tita. Tako je Piran verovatno jedini grad u kojem je istovremeno iskazana čast i Titu i Dučeu.
Taj "detalj" je otkrio viši arhivista Matej Muženič iz Regionalnog arhiva Koper.
On je upoznao slovenačku javnost da je Musolini maja 1924. godine dobio titulu počasnog građanina grada Pirana i da mu nije nikada oduzeta.
Muženič je podvukao da ni posle dodatne pretrage podataka i kopanja po arhivima nije pronađen nijedan dokument koji bi posvedočio da je Musoliniju ukinuta laskava titula.
Ukratko, fašistički vođa je zvanično i dalje počasni građanin Pirana.
Poput gradonačelnika Ziberne, i Muženič je pokušao da ublaži početni šok među ogorčenim građanima Pirana i slovenačke Primorske pozivanjem na "istorijski kontekst u kome je takva čast ukazana" Dučeu.
"Naše teritorije su tada pripadale Italiji, fašizam je bio u punom zamahu, stanovništvo koje je govorilo italijanski je bilo dominantno, pa ne čudi što su sve elitne ličnosti javnog života, dakle Italijani, podržale dodelu te titule Benitu Musoliniju", objasnio je Muženič.
Tadašnji inicijatori su u procesu odavanja počasti Musoliniju tu odluku okarakterisali kao plebiscitarnu, jer su je podržali svi stanovnici Pirana. U prilog usvajanja odluke priložili su 1923. godine i pismo koje su potpisali mnogi ugledni Pirančani.
Musolini je do kraja 1924. postao počasni građanin većine italijanskih opština, čak 6.694.
Prva opština koja mu je oduzela titulu počasnog građanina bio je Napulj, gde je to učinjeno pred kraj Drugog svetskog rata, aprila 1944.
Primer Napulja je sledila Matera iste godine, a mnoge druge italijanske opštine izbrisale su Musolinija sa spiska "počasnih" u narednih nekoliko decenija...
Ali ne i Trst. Iako je prošlo 100 godina od dodele počasnog zvanja Musoliniju i drugim istaknutim fašistima, tršćanski većnici ni ne razmišljaju o opozivu te odluke.
A onda je prošle sedmice taj pokušaj propao i u Gorici, što je u Sloveniji potpalilo dodatnu zabrinutost. Muženič ističe da je bitan moralni aspekt odluke da se takve počasti, čak i posthumno, povuku.
A opet, i Slovenija je nedavno (kao što to poslednjih godina redovno čini) u Generalnoj skupštini UN glasala protiv rezolucije kojom se poziva na osudu veličanje nacizma. Na poslednjem glasanju u UN je 54 država, mahom onih koje važe za američke vazale, odbacilo rezoluciju koju je pokrenula Rusija, a kojom se poziva na osudu nacizma.
Protiv "ruske" rezolucije su u koordinaciji sa Evropskom unijom i Amerikom glasale i druge zemlje nastale raspadom SFRJ. Samo je Srbija glasala za rezoluciju. Protivljenje manjine na svetskom parketu ipak nije sprečilo većinu u Generalnoj skupštini UN da usvoji rezoluciju koja ističe potrebu boja protiv nacizma, a čiji naslov glasi "Borba protiv veličanja nacizma, neonacizma i drugih praksi koje doprinose širenju savremenih oblika rasizma, rasne diskriminacije, ksenofobije i srodnih netolerancija".
Dokument je podržalo 116 zemalja.
"Slovenija, u najvišem organu sveta, pljuje na sopstvenu istoriju i ne usuđuje se da se suprotstavi nacizmu, koji na svom pragu, na slovenačkim ulicama i u susednoj Gorici, smatra najgorim skrnavljenjem sećanja na mnoge Slovence, žrtava nacizma. Kod kuće političari mogu sto puta da polože vence borcima NOB-a, ali ako se ne usude da brane i pred svetom ono za šta su se borili, nacisti će na kraju pobediti", upozorava jedan od slovenačkih onlajn portala.
Ne treba prenebregnuti ni činjenicu da situacija nije ništa bolja ni u Nemačkoj.
Predstavnica ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova nedavno je upozorila da je "frapantno, ali istinito" da mnogi nemački gradovi ni dan danas "nisu lišili ni Hitlera niti druge nacističke vođe" statusa počasnog građanina.
Svojevremeno je širom Nemačke bilo skoro 4.000 takvih gradova i sela, podsetila je Zaharova na Telegram kanalu.
Izuzetak su gradovi koji su posle Drugog svetskog rata bili u sastavu nekadašnje Istočne Nemačke; tamo su zvanično ukinuli takve počasti nacističkom lideru Adolfu Hitleru, ali to nije svuda slučaj na tlu bivše Zapadne Nemačke.
Pored toga, "oko 40 kasarni Bundesvera (nemačke vojske) nosi ime nacističkih generala, i to nekih najistaknutijih, poput Adolfa Hozingera (bio je treći u hijerarhiji onih koji su planirali napad na SSSR, a posle rata je bio i predsednik Ratnog komiteta NATO-a) ili Hansa Spajdela (učesnik operacije 'Citadela' kod Kurska). Još dve kasarne nose ime Ervina Romela", navela je Zaharova.