Prema najnovijoj anketi "Galupa", podrška zabrani kupovine i držanja pištolja u SAD pala je na samo 20 odsto, dok je podrška zabrani jurišnih pušaka na samo 52 odsto.
Zabrana nošenja i posedovanja oružja bila je jedna od glavnih tačaka politike predsednika Džozefa Bajdena i njegove potpredsednice Kamale Haris u poslednje četiri godine.
Vrhovni sud je 2008. godine doneo značajnu presudu u predmetu Okrug Kolumbija protiv Helera, potvrdivši, na osnovu Drugog amandmana, pravo pojedinca da poseduje i nosi oružje.
Ipak, kampanja 2024. pokazala je da američka administracija nije uspela da podstakne javno mnjenje da podrži ograničenja i zabrane nošenja oružja. Harisova je, čak, tokom kampanje, podržala posedovanje oružja koje je prethodno ocrnila jer je postalo jasno da je previše "levičarski" nastrojena za veći deo SAD.
Američki pravnik i analitičar Džonatan Tarli napisao je da je porast posedovanja oružja u Sjedinjenim Državama upadljivo neusaglašen sa pričama demokrata.
U 2019, podrška zabrani jurišnog oružja iznosila je 61 odsto. Sada jedva da većina podržava zabranu ovih pušaka.
Pad podrške zabrani oružja je primetan po tome što samo 33 odsto demokrata podržava takvu zabranu. Porast posedovanja oružja i pad podrške zabrani pokazatelj je da se demokratski kandidati razgovaraju sve češće obraćaju "praznoj prostoriji".
Stope posedovanja oružja su problem za partiju jer većina političkih pitanja ne uključuje probleme velikih ličnih ulaganja građana. Kada neko postane vlasnik oružja, troši stotine dolara na oružje, municiju i druge troškove. Kampanje zabrane za njih postaju više lično i finansijsko pitanje.
Pokušaj Harisove da se obrati vlasnicima oružja propao je nakon godina pozivanja na ograničenja i zabrane.
Sada je pitanje da li je Demokratska stranka spremna da se pozabavi ovim i drugim pitanjima - i da li može, s obzirom na svoju političku osnovu.