Svet

Kriza u auto-industriji ne važi i za – menadžere

Šef u "Folksvagenu" Oliver Blume najplaćeniji je menadžer u Nemačkoj sa godišnjim primanjima od 10,3 miliona evra, ali daleko plaćeniji su menadžeri u Francuskoj, Švajcarskoj i SAD-u
Kriza u auto-industriji ne važi i za – menadžere© Sean Gallup / Staff

Dok nemačka automobilska industrija najavljuje otpuštanje radnika i zatvaranje pojedinih pogona, kriza ne važi i za menadžere.

Kako piše "Dojče vele", šef "Folksvagena" Oliver Blume najplaćeniji je menadžer u 2023. godini. Njegova godišnja plata je 10,3 miliona evra. A, ova suma dovoljna je da se izgradi fabrika i započne proizvodnja auto-delova za iste te automobile.

I ne samo što je Blume najplaćeniji menadžer u Nemačkoj, već je prvi šef neke DAKS firme čija ja godišnja plata prešla granicu od 10 miliona evra. Inače, DAKS je indeks koji meri kretanje najvećih kompanija na nemačkom tržištu akcija.

Iza menadžera "Folksvagena" nalazi se Bjorn Gulden iz "Adidasa" sa godišnjim primanjima od 9,2 miliona evra, dok je treće mesto zauzeo Kristijan Seving iz Dojče banke sa devet miliona evra, navodi studija Udruženja za zaštitu investitora DSW.

"Menadžeri najvećih nemačkih firmi zaradili su rekordne sume, uprkos tome što privredi loše ide, a delom i firmama koje vode", pita se "Dojče vele" kako je to moguće, a prenosi Tanjug.

Zarade članova uprava kompanija koje su na nemačkoj berzi u poslovnoj 2023. godini porasle su u proseku za 11 odsto i dostigle rekordnih 2,65 miliona evra, pokazuje studija jedne revizorske kompanije. Tom prilikom analizirana je ukupna direktna zarada, koja uključuje fiksnu platu i bonuse za članove odbora koji su bili na funkcijama tokom cele poslovne godine.

Međutim, taj prosek se odnosi na sve firme koje su obuhvaćene indeksima nemačke berze –  najvećih 160.

"To je nemačka prva liga, i predstavlja 80 odsto tržišne kapitalizacije kompanija koje se kotiraju na berzi u Nemačkoj", napominje "Dojče vele".

DAKS indeksna porodica uključuje i druge indekse kao što su MDAKS (srednji DAKS), koji obuhvata sledećih po veličini 50 kompanija, i mali DAKS (SDAKS), koji uključuje još 70 većih kompanija.

Tako direktori kompanija iz DAKS-a zarađuju prosečno 5,7 miliona evra, dok direktori kompanija iz MDAKS-a zarađuju 3,5 miliona evra. U malom DAKS-u i plate direktora su najmanje - 2,1 milion evra godišnje.

Ali, u međunarodnom kontekstu zarade vodećih menadžera nemačkih koncerna sa prosečnom platom od 5,7 miliona evra su sita u poređenju sa vodećim menadžerima u SAD, Francuskoj i Švajcarskoj. Tako, najplaćeniji su direktori u Americi – njihova godišnja prosečna zarada je 24,2 miliona evra. Najviša primanja imao je šef "Epla" Tim Kuk – čak 58,4 miliona evra. A to su mu, kako je ukazala izvršna direktorka Udruženja za zaštitu investitora i stručnjak za zarade Kristijana Holcl, skoro prepolovljena primanja u odnosu na 2022. godinu.

Na drugom mestu je izvršni direktor "Majkrosofta" Satja Nadela sa 44,8 miliona evra, dok je šef "Sejlesfora" Mark Beniof zaradio 36,6 miliona evra.

Kada se pogleda situacija u Evropi, vidi se da nemački menadžeri, nisu ni blizu vrhu kada su u pitanju primanja. Vodeći menadžeri firmi na francuskoj berzi CAC 40 zarađuju u proseku 6,9 miliona evra, a oni na švajcarskoj SMI 7,6 miliona evra.

Najplaćeniji menadžer u Evropi trenutno je predsednik upravnog odbora softverske kompanije "Dassault Systèmes" Bernar Šarl, koji je prošle godine zaradio 46,7 miliona evra.

U odbranu preplaćenog šefa nemačke posrnule fabrike automobila stoji da je Blume po visini plate tek na 12. mestu u Evropi, iako je menadžer najveće evropske firme i najvećeg proizvođača automobila na svetu. Naime, "Folksvagen" je 2023. prodao vozila u vrednosti od 323,3 milijardi evra.

image