Međunarodni krivični sud u Hagu (MKS) i kancelarija tužioca Međunarodnog krivičnog suda završili su istragu o rusko-gruzinskom sukobu iz 2008. godine, izjavio je tužilac MKS Asad Ahmad Han, piše "Sputnik".
"Danas mogu da potvrdim da nećemo sprovoditi nove istrage koje se tiču navodne krivične odgovornosti drugih lica ili drugih akcija koje su povezane sa situacijom u Gruziji", rekao je tužilac, potvrdivši da istraga nije otkrila koji su Gruzijci krivci za ratne zločine.
Međutim, tri zvaničnika iz administracije Južne Osetije su proglašeni krivim, a MKS je još 30. juna tražio njihovo hapšenje.
U pitanju su Mihail Mindzaev (2005-2008. godine je bio ministar unutrašnjih poslova Republike Južne Osetije), Hamlet Gučmazov (2008. godine je bio načelnik istražnog zatvora u Južnoj Osetiji) i David Sanakojev (2008. godine je bio poverenik predsednika Južne Osetije za ljudska prava, a sada je poslanik i bivši predsednički kandidat).
Prema podacima Međunarodnog krivičnog suda, ova lica su odgovorna za nezakonita hapšenja, mučenja i nehumano ponašanje, podrivanje ljudskog dostojanstva, uzimanje talaca i nezakonito premeštanje lica gruzijske nacionalnosti tokom i nakon oružane faze sukoba.
Istraga suda u Hagu počela je još 2008. godine tužbom gruzijske vlade. Vlasti Republike Južne Osetije i Ruske Federacije su podnele na desetine tužbi u ime stanovnika Južne Osetije za ratne zločine počinjene protiv njih.
Haška tačka na polemiku
Ministar pravde Gruzije Rati Bregvadze izjavio je da je Hag stavio tačku na polemiku o tome na čijoj je strani bila istina 2008. godine.
Gruzijsku stranu je tokom procesa u MKS, poslednjih deset godina, predstavljao ministar pravde Goča Lordkipanidze. On je dokazao da skoro svih 162 stanovnika Osetije koji su, prema istrazi predsednika Istražnog komiteta Rusije Aleksandra Bastrikina, poginuli u oružanom sukobu od 8. do 12. avgusta 2008. godine, nisu bili civili, već policajci.
Gruzijska vojska je u noći između 7. i 8. avgusta 2008. godine napala Južnu Osetiju kako bi povratila kontrolu nad tom teritorijom, a ruski tenkovi su krenuli u odbranu te republike.
Posledice petodnevnog sukoba su bile ogromne - humanitarna katastrofa, egzodus 30.000 ljudi, pogibija ruskih mirotvoraca i mnogih stanovnika Južne Osetije, kao i veliki broj ranjenih.
Moskva je 26. avgusta 2008. godine priznala suverenitet Abhazije i Južne Osetije. Lideri u Rusiji su više puta izjavljivali da priznanje nezavisnosti dve bivše gruzijske autonomije odražava realnost i ne može se revidirati.
Gruzija ne priznaje Abhaziju i Južnu Osetiju kao nezavisne države i smatra ih svojim regionima.
Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova uporedila je aktuelnu situaciju na Kosovu i Metohiji sa dešavanjima u Gruziji 2008. godine.
Ona je istakla da su neredi na KiM počeli neposredno pošto je Evropska unija održala samit u Tirani i nakon što je tzv. Kosovo podnelo zahtev za članstvo u EU, kao što je bombardovanje Južne Osetije usledilo nakon NATO samita u Bukureštu kada je Gruziji obećan ulazak u Alijansu.