Direktor Valdaj kluba: Bajden pokušava da baci Trampa pod ukrajinski voz

Odluka o davanju dozvole Kijevu da koristi oružje dugog dometa proizvedeno u SAD duboko na ruskoj teritoriji pokazala je da su razlike između odlazeće i dolazeće američke administracije najvidljivije u Ukrajini. I izazvala je ozbiljnu nervozu u svetu, piše direktor Valdaj kluba Fjodor Lukjanov.

Odmah posle upozorenja Moskve da to znači direktno učešće NATO u sukobu, Francuska i Britanija su požurile da se distanciraju od spekulacija da će i one odmah dati slično odobrenje, naglasivši da samo razmatraju tu mogućnost.

U međuvremenu, američki izvori bliski sadašnjim vladajućim krugovima razjasnili su oblast hipotetičke upotrebe – samo tamo gde se trenutno odvijaju neprijateljstva.

Ukratko: upotreba oružja o kome se raspravlja može da zakomplikuje ruske akcije, ali neće promeniti opštu prirodu kampanje. Ipak, ono predstavlja značajan potencijal za eskalaciju. Često postavljano pitanje je: zašto je ova odluka, koju je Kijev tražio cele godine, sada doneta? Kako piše Fjodor Lukjanov, istraživač i direktor Valdaj kluba, postoji nekoliko spekulativnih odgovora.

Zvanično, kap koja je prelila čašu je navodno prisustvo severnokorejskih jedinica u zoni oružanog sukoba. Za šta nema dokaza. Bela kuća, kako se navodi, želi da pošalje signal Pjongjangu da treba da prekine saradnju sa Moskvom tako što će odobriti udare na njihove navodne baze.

Ono što nije sasvim jasno je zašto je moguća umešanost vojnika Severne Koreje izazvala takvu pometnju. Drugo, zašto bi se Kim Džong-un, koga u Vašingtonu vide kao nemilosrdnog totalitarnog vladara, odjednom uplašio takvog signala i požurio da preispita svoje ranije navodne odluke?

Druga verzija je da američka administracija shvata da su pregovori o okončanju sukoba neizbežni i da im Ukrajina pristupa sa sve nepovoljnije pozicije. Shodno tome, potrebno je pomoći Kijevu da poboljša svoju pregovaračku poziciju, a najbolji način je da se zadrži mostobran u pograničnoj Kurskoj oblasti Kursk za dalju razmenu.

Na kraju, tu je i opšteprihvaćeno mišljenje većine komentatora, kako na Zapadu tako i u Rusiji. Bajdenova administracija pokušava da obezbedi svoje istorijsko nasleđe i što je više moguće oteža novom timu Donalda Trampa da izađe iz ukrajinske močvare.

U pogledu nasleđa, naravno, situacija je daleko od crno-bele – sve je počelo pokušajem da se strateški porazi Rusija i reafirmiše američko/zapadna hegemonija u svetu.

Sada je zadatak da se obezbedi da se sukob produži u nadi da će doći do nekih pozitivnih promena za Ukrajinu i obrnuto za Rusiju. Ishod ovoga je nepredvidiv, navodi Lukjanov.

Neki Trampovi saradnici bili su veoma negativni, optužujući Bajdena da pokušava da izazove treći svetski rat. Ako Tramp "nasledi" sukob koji je na vrhuncu, manevarski prostor će biti ograničen, a odgovornost ogromna.

Postoji, međutim, mišljenje da bi to moglo biti zgodno za Trampa budući da novi predsednik ima pravo da preokrene američku politiku čim preuzme dužnost, pozivajući se na realnu pretnju uvlačenja zemlje u direktan rat.

Ovo je zamislivo, ali ostaje nejasno u kom pravcu će se Tramp krenuti. Njegov pristup upravljanju je još uvek ukorenjen u biznisu, otuda i beskonačne reference na poslove koje će sklopiti. Trampov prvi mandat nije uspeo da dokaže da se poslovne tehnike mogu automatski preneti na međunarodne odnose.

A članovi njegovog tima koji će uticati na kreiranje politike su izuzetno raznoliki od "remetilačkog faktora" Ilona Maska do tradicionalnijih republikanskih moćnika na pozicijama u Stejt departmentu i Savetu za nacionalnu bezbednost. Pronalaženje ravnoteže neće biti lako, smatra Lukjanov.

U međuvremenu, svi ulaze u opasnu fazu u kojoj su šanse da se upadne u nesavladivu konfrontaciju veće nego ranije. Poslednji dani vladavine demokrata u Vašingtonu obećavaju da će biti rizični.