Međunarodni krivični sud bacio je pravnu bombu protekle sedmice kada je izdao naloge za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i bivšeg ministra odbrane Joava Galanta zbog navodnih ratnih zločina u Gazi.
Sud je u saopštenju naveo da Netanjahu i Galant "svako snose krivičnu odgovornost" za "ratni zločin izgladnjivanja kao metode ratovanja; i zločine protiv čovečnosti u vidu ubistva, progona i drugih nehumanih dela", kao i "namerno usmeravanje napada na civilno stanovništvo".
Izrael vodi svoj rat u Pojasu Gaze više od godinu dana, ubijajući desetine hiljada ljudi dok pokušava da iskoreni Hamas kao odgovor na napad palestinske militantne grupe 7. oktobra 2023.
Netanjahuova kancelarija je optužbe opisala kao "apsurdne laži" i rekla da su sudije koje su izdale nalog "motivisane antisemitskom mržnjom prema Izraelu".
Predsednik Sjedinjenih Država Džozef Bajden nazvao je sudsku odluku "nečuvenom" i obećao da će "uvek biti uz Izrael". SAD, usput, nisu potpisnica Rimskog statuta.
Teoretski, nalog znači da bi Netanjahu i Galant mogli da budu uhapšeni ako otputuju u bilo koju od više od 120 zemalja koje podržavaju rad suda. Nekoliko vlada u Evropi je već signaliziralo da možda neće uhapsiti izraelskog lidera ako stupi na njihovo tlo.
"Politiko" je sastavio spisak evropskih zemalja koje (ne)će poštovati svoje obaveze.
Izraelskim zvaničnicima preti hapšenje u Holandiji, Irskoj, Belgiji, Španiji, Austriji, Sloveniji.
Mađarska je poručila da neće hapsiti Netanjahua.
Za sada se ne zna kakav bi ishod posete izraelskih lidera bio u Češkoj, Nemačkoj, Italiji, Francuskoj, Velikoj Britaniji.