Može li Evropa da se odbrani bez SAD u NATO-u: Treba im "samo" vođstvo, ključna vojna oprema i pare

Već 75 godina, Sjedinjene Američke Države su igrale veliku ulogu u NATO-u, ali povratak Donalda Trampa u Belu kuću doveo je do toga da se evropski saveznici zapitaju da li će moći da računaju na punu podršku SAD ili možda bilo kakvu američku podršku, piše "Fajnenšel tajms".

Čak i pre izbora, evropski zvaničnici, poput nemačkog ministra odbrane Borisa Pistorijusa ili francuskog predsednika Emanuela Makrona, pozivali su na to da se radi više na evropskoj odbrani. 

Do sada, međutim, evropska dela ostala su samo na rečima, navodi se u tekstu.

Na papiru, vojni savez nikada nije bio bolje pripremljen. Od početka sukoba u Ukrajini u februaru 2022, saveznici su rasporedili više snaga u istočnoj Evropi, dogovorili vrlo detaljne vojne planove i potpisali NATO-ov "model novih snaga".

Ovo zahteva raspoređivanje preko 100.000 vojnika za manje od 10 dana — duplo više i pet dana brže od NATO planova pre 2022. Ali da li evropski saveznici NATO-a to mogu da urade bez američkih vojnih sposobnosti i vođstva je druga stvar.

Britanska vojska, tradicionalno drugi najvažniji akter NATO-a posle SAD, je "izbušena", rekao je Džon Hili, ministar odbrane Ujedinjenog Kraljevstva. Vojne zalihe u Francuskoj, koja ima druge po važnosti oružane snage u Evropi, su male. Što se tiče Nemačke, potencijalno najvećeg potrošača na kontinentu, modernizacija njene vojske je otežana nedostatkom sredstava zbog nemačkih ustavnih ograničenja potrošnje.

"Ispunjavanje (NATO) obaveza zahtevaće od evropskih članica NATO-a da značajno povećaju nivo svoje spremnosti, rade na oblastima ključnih sposobnosti, ojačaju svoje odbrambeno-industrijske baze i izvrše dugoročna finansijska ulaganja u snage i odbrambene inovacije. Brzo rešavanje ovih nedostataka je ambiciozno", navodi se u izveštaju Međunarodnog instituta za strateške studije.

"Portparol Evrope" Rute u poseti Trampu: Da se zaključi mir koji ne uključuje ustupke Rusiji

Uz to, oprema koju SAD obezbeđuju NATO-u — kao što je njihova flota teretnih aviona C17, koji koštaju 340 miliona dolara po komadu i koji mogu da prenesu 75 tona opreme na skoro 4.500 kilometara bez dopunjavanja goriva — je nezamenljiva. F-35 proizvedeni u SAD takođe se sve više nalaze u srcu NATO-ovih borbenih vazdušnih snaga, a očekuje se da će više od 500 borbenih aviona delovati u Evropi do sredine 2030-ih, procenjuje ovaj institut.

"Ne radi se o novcu. Novac možemo da nađemo, to je političko pitanje. Ono što ne možemo da pronađemo je oprema koju imaju Amerikanci", kaže jedan neimenovani evropski diplomata.

Jedan od problema je neefikasnost fragmentirane evropske odbrambene industrije. U 11 glavnih kategorija glavnih sistema naoružanja — poput borbenih aviona, tenkova i razarača — SAD imaju 32 tipa sistema, dok Evropa održava 172, prema Mekinziju.

Ovaj nedostatak povećava troškove, ograničava interoperabilnost i stvara logističke noćne more, čak i sa jednostavnim stvarima kao što je municija koja je navodno standardna širom NATO-a. Ukrajinske oružane snage morale su da se nose sa više desetina različitih tipova artiljerijskih granata od 155 milimetara, na primer, često morajući da prilagođavaju svoje oružje za svaku verziju.

Još jedno pitanje koje bi Evropa trebalo da reši ako Vašington napusti NATO je nedostatak američkog vođstva. Ovo je najvidljivije u liku vrhovnog komandanta NATO-a, uvek Amerikanca. Ali to važi i za operativno planiranje koje obezbeđuju SAD.

Treće ozbiljno pitanje su finansije. Evropski saveznici u NATO-u povećali su potrošnju za odbranu od 2022. za skoro trećinu, odnosno na 476 milijardi dolara, prema podacima NATO-a. Od ovog juna, 23 od 32 članice NATO-a takođe su ispunile svoj cilj da potroše dva procenta BDP-a na odbranu, više nego dvostruko više nego pre četiri godine.

Uprkos tome, Mark Rute, generalni sekretar NATO-a, rekao je da Evropa neće postići željeni cilj sa izdvajanjem za odbranu od dva odsto.

Veća potrošnja stavila bi jasno do znanja ozbiljnost namera, dodaje FT, ali pitanje je kako to postići, s obzirom na tesne budžete, visok nivo javnog duga i prioritete kao što su zdravstvo i obrazovanje. Nova vlada Velike Britanije saopštila je da je posvećena povećanju budžeta za odbranu na 2,5 odsto BDP-a, iako još nije rekla kada.

Gledano u novcu, potpuna zamena američkog vojnog doprinosa NATO-u je ekvivalentna oko 0,3 procenta BDP-a EU. Velika Britanija i Evropa to "mogu sebi da priušte", kaže evropski zvaničnik odbrane, iako će to biti "posebno teška odluka jer bi veliki deo opreme morao da se kupi od Amerikanaca".

Takođe, što se tiče obaveštajnih podataka, Evropi još uvek nedostaje išta što bi bilo uporedivo sa sposobnostima SAD za prikupljanje podataka.