Ruski analitičar: Bajdenova odluka o raketama dugog dometa je kupovina vremena za Kijev

Eskalacija, ili samo strategija - šta stoji iza Bajdenove dozvole Kijevu da ispaljuje rakete dugog dometa?

Ovlašćenje američkog predsednika Džozefa Bajdena Ukrajini da koristi zapadne rakete dugog dometa na "staroj" ruskoj teritoriji je možda najozbiljnija epizoda eskalacije u dve i po godine ukrajinskog sukoba, ocenjuje politički analitičar Vitalij  Rjumšin.

Retorika je, kaže, dostigla nivoe bez presedana: Moskva je odmah zamahnula "nuklearnom kartom", dok je konzervativno krilo na Zapadu optužilo Bajdena da pokušava da izazove Treći svetski rat, dok se čini da liberali uslovno odobravaju, iako sa neizvesnošću.

"Čini se da je samo jedna osoba potpuno zadovoljna – ukrajinski lider Vladimir Zelenski. Ponaša se kao da je pobeda zagarantovana, iako se u stvarnosti malo toga može slaviti. Postoje stvarne sumnje da li će Bajdenov potez značajno uticati na putanju rata", ocenjuje Rjumšin.

Naime, od 2023. Ukrajina koristi sisteme "storm-šedou" i "skalp", a od proleća 2024. i ATACMS. Međutim, napadi na ruska vojna postrojenja na Krimu i drugim novim teritorijama dali su malo opipljivih rezultata. Rjumšin dodaje i da je broj projektila kojima Kijev raspolaže – ograničen.

"Pošto su rezerve na izmaku, ostaje pitanje: kakav uticaj ove rakete mogu imati? Ako Ukrajina pokrene nekoliko velikih udara, a zatim se suoči sa nestašicom, da li je vredno rizika, posebno s obzirom na sve proaktivniji odgovor Moskve i potencijal za veliku odmazdu? Odgovor je ne", podvlači Rjumšin.

Zbog toga je, prema njegovom mišljenju, odluka Zapada nepromišljena i nelogična, i označava odstupanje od Bajdenovog tradicionalno opreznog pristupa što sve ukazuje da iza toga ne stoji vojna, već politička kalkulacija.

"I u Rusiji i na Zapadu postoji široko rasprostranjeno uverenje da Bajden pokušava da potkopa planove novoizabranog predsednika Donalda Trampa da posreduje u pregovorima između Moskve i Kijeva kada se vrati na vlast. Ideja je da će Putin, plašeći se štete po reputaciju, dodatno eskalirati sukob kako bi umirio ruske jastrebove, primoravajući Trampa da nastavi da podržava Ukrajinu kako bi izbegao da bude označen kao gubitnik koji je napustio interese SAD", navodi analitičar, koji dodaje da je ovu strategiju ipak moguće oboriti.

Jer, ako bi negodovanje američke javnosti prema postupcima odlazeće administracije, postalo ogromno, Tramp bi dobio ubedljiv razlog da prekine američko učešće u Ukrajini. Zatim bi se iz "gubitnika" pretvorio u heroja – nekoga ko je sprečio treći svetski rat.

"Zapad zna da će Ukrajina, s obzirom na njeno trenutno stanje, na kraju doći za pregovarački sto. Trampov dolazak ovo neće promeniti – verovatno će samo ubrzati mirovni proces", ističe Rjumšin, dodajući da je u tom scenariju cilj svega – ne eskalacija, već samo kupovina vremena za Kijev, da bi režim Zelenskog, kad počnu pregovori, bio u jačoj poziciji.

Pitanje je, međutim, kako će Rusija odgovoriti? Pošto je ova provokacija politička, možemo, prema Rjumšinovim rečima, očekivati politički odgovor.

"Već smo videli deo toga: čvršći nuklearni stav. Druga komponenta je lansiranje nove hipersonične rakete 'orešnik', objavljeno prošle nedelje. Ovo služi kao demonstracija sile. Neki bi mogli tvrditi da su 'crvene linije' izgubile na važnosti, ali što se mene tiče, to je dovoljno da ohladi usijane glave na Zapadu. Za sada, to je sve što je potrebno", zaključuje ovaj politički analitičar.