Povratak Donalda Trampa u Belu kuću progurao je i pitanje okončanja sukoba u Ukrajini u prvi plan.
Tramp je dugo insistirao da je okončanje sukoba prioritet. U Briselu sad očekuju da će prekid vatre, ako ne i neka vrsta nagodbe, biti dogovoren sledeće godine. Izazov za evropske sile je kako voditi proces do (za njih) prihvatljivog kraja. Američka vojna premoć daje Trampu dominantnu reč u upravljanju procesom, ali i Evropa ima uticaj - samo mora da ga iskoristi, piše Alek Rasel, urednik spoljnopolitičke redakcije "Fajnenšel tajmsa".
Najverovatniji ishod već se iskristalisao kako u Vašingtonu i Briselu, tako i u Kijevu: zamrznuti konflikt, sa pitanjem granica koje se odlaže na neodređeno vreme.
Glavno pitanje je sada kako sprovesti takav dogovor - i privoleti ruskog predsednika Vladimira Putina na isti, budući da mu u Ukrajini ide vrlo dobro, navodi Rasel.
Što se tiče nadzora nad dogovorom, Trampovi saveznici su uporni da on neće angažovati nijednog američkog vojnika. Rešenje iz 1990-ih - "plavi šlemovi" UN, takođe ne dolazi u obzir s obzirom na ćorsokak u Savetu bezbednosti. Ovo ostavlja Evropu sa "vrućim krompirom" u rukama, ali i "potencijalom" da zablista.
Ministar spoljnih poslova Estonije Margus Cahna rekao je prošle sedmice da Evropa treba da bude spremna da pošalje snage u Ukrajinu kako bi podržala mirovni sporazum. To je, objašnjava Rasel, bio test balon koji i dalje nije oboren, što znači da evropske zemlje ozbiljno razmišljaju o toj opciji.
Za razliku od hladnog rata, kada su o sudbini Evrope odlučivali Vašington i Moskva, ovog puta evropske diplomate veruju da im raspoređivanje snaga u demilitarizovanoj zoni daje neku prednost i mogućnost da se i njihova reč čuje.
Evropljani (optimistično) veruju da Tramp ipak neće tražiti "kapitulaciju Ukrajine" i da će možda čak i potpisati bezbednosne garancije - iako bez obaveze članstva Ukrajine u NATO-u.
Takođe, navodi urednik FT, postoji i ideja da bi Tramp mogao da SAD vrati "u borbu" ako Rusija prekrši uslove sporazuma.
Sve, ipak, ne zavisi od Trampa ili Evrope, već od volje Vladimira Putina da pristane na pregovore, naročito nakon što je odlazeća administracija eskalirala situaciju dozvolom Kijevu da koristi američko oružje dugog dometa duboko u teritoriji Rusije.
Mnogo toga je još uvek u vazduhu. Može li se Kina iskoristiti da izvrši pritisak na Moskvu? Šta bi se moglo dogoditi sa sankcijama? Najviše od svega, Rusija možda nije zainteresovana za dogovor, navodi Rasel.
Evropski zvaničnici priznaju da je u svom prvom mandatu Tramp uradio pravu stvar jer ih je naterao da troše više na odbranu. Neki se sada usuđuju da kažu da je u pravu što se usredsredio na to kako najbolje da se okonča ukrajinski sukob.