Marin Le Pen bi mogla da izazove krizu evrozone u grčkom stilu ako odluči da sruši novu francusku vladu.
Političarka krajnje desnice i njena stranka Nacionalno okupljanje vagaju da li da glasaju protiv budžeta premijera Mišela Barnijea, što ne samo da bi srušilo njegovu krhku koalicionu vladu koja je na vlasti manje od tri meseca, već bi uplašilo finansijska tržišta širom Evrope, piše "Politiko".
"Ako budžet ostane takav kakav jeste, glasaćemo za nepoverenje" vladi, rekla je Le Pen posle sastanka sa Barnijeom. "Ako vlada padne, predsednik Republike će morati da izabere novog premijera."
Barnijeova centrističko-konzervativna manjinska vlada - formirana nakon što je predsednik Emanuel Makron neočekivano raspisao izbore u junu koji su podelili parlament na tri levičarska, centristička i krajnje desničarska bloka - dala je prioritet rešavanju katastrofalnih javnih finansija u zemlji.
Godine rasipanja dovele su do toga da je francuski deficit - razlika između potrošnje i primanja u vidu poreza - na više od 6 odsto celokupne privrede, dvostruko više nego što je dozvoljeno pravilima EU.
Le Penova je do sada oklevala da "torpeduje" koaliciju, ali je uvek govorila da bi glasala protiv budžeta ako joj se predlog ne svidi. A ne sviđa joj se, kao ni rivalskim levičarima.
Levica i desnica zajedno imaju dovoljno glasova da sruše Barnijeovu vladu i gurnu zemlju u novu fazu političkog haosa.
"Ako se sutra vlada sruši zbog budžeta, odmah će doći do finansijske krize", upozorio je ministar unutrašnjih poslova Bruno Retajo. "Nemojte misliti da je Francuska zaštićena."
Pre jedne decenije, ogroman javni dug u Grčkoj je skoro srušio evrozonu. Pokazalo se da krize ne mogu da se obuzdaju ni u jednoj zemlji, i nije bilo potrebno mnogo da privrede i bankarski sistemi Portugala, Irske i Španije počnu da se kolebaju. Čak su i velike zemlje poput Francuske i Italije, koje su toliko važne za zdravlje bloka, imale problema.
Ali tada je Nemačka pod kancelarkom Angelom Merkel bila jaka i mogla je da priušti spasavanje saveznika i imala je politički kapital da stabilizuje "brod". To sada više nije slučaj.
U međuvremenu, Evropska centralna banka upozorila je da je blok na ivici nove dužničke krize zbog niskog rasta i političke neizvesnosti.