SAD su izvele doslovno na hiljade eksperimenata u kojima su američki državljani bili izlagani visokim dozama radioaktivnog zračenja, a ova istraživanja je finansirala i nadgledala vojska, Komisija za atomsku energiju i druge federalne agencije.
Eksperimenti su većinom izvođeni su na siromašnim, bolesnim i nemoćnim, ali postoje i dokumentovani izveštaji da su kao "zamorci" služili i pripadnici američkih oružanih snaga. Jedan od takvih izveštaja je izveštaj neprofitne novinske organizacije "San Francisko pablik pres", koja se bavi pitanjima zaštite životne sredine, preneo je britanski "Gardijan".
Ova istraživanja je tokom Hladnog rata sprovodila Laboratorija za pomorsku radiološku odbranu SAD. Centralni objekat za istraživanja je bio smešten u brodogradilištu "Hanters point" u San Francisku, koji se nalazio u četvrti koju su tada pretežno naseljavali Afroamerikanci.
Prikupljeni dokumenti pokazuju da su između 1946. i 1963. naučnici u laboratoriji "svesno izložili zračenju najmanje 1.073 vojnika, zaposlenih u laboratoriji i zaposlenih u luci".
Ispitivanim su radioaktivne supstance ubrizgavane injekcijama ili su im davane oralno (preko usta), a sve se odvijalo prema pismenim naređenjima visokih civilnih i vojnih zvaničnika.
Ali, to je bio "samo još jedan čvor u mreži koja je obuhvatala niz američkih univerziteta, bolnica i drugih laboratorija. Kao jedna od prvih takvih institucija pod kontrolom Pentagona, ova laboratorija je tokom čitavog Hladnog rata bila vodeća institucija u vojsci".
Američki doktor Mengele
Osim toga, od ispitivanih se nije tražio prethodni pristanak. To je u očiglednoj suprotnosti sa Nirnberškim kodeksom, koji je trebalo da obezbedi da se užasi nacističkih eksperimenata, koji su sprovođeni u koncentracionim logorima, nikad više ne ponove.
"Bili smo svesni simptoma i štete po zdravlje koju su izazivali visoki nivoi radijacije", priznao je 1980. biofizičar Vilijam Siri sa Univerziteta Berkli, koji je sarađivao sa pomenutom laboratorijom.
Sačuvana prepiska između laboratorije i istraživača pokazuje da su planovi uključivali ispijanje vode u koju su dodate radioaktivne supstance i davanje injekcija radioaktivnog hroma. Visoki američki zvaničnici su potvrdili da su postojali "planovi" koji, navodno, nikad nisu sprovedeni u delo, ali su neki od zaposlenih kasnije saopštili da su prisustvovali takvim eksperimentima.
U odgovoru Pentagona na pitanja o istraživačkom programu Laboratorije za radijaciju i broju izloženih ljudi, portparol mornarice Kortni Kalagan je priznala da su eksperimenti istorijski dokumentovani, ali je odbila da odgovori na sva pitanja o njihovom etičkom značaju.
"Mornarica poštuje strogu politiku Ministarstva odbrane u pogledu zaštite ljudi, a svako istraživanje koje uključuje ljudske subjekte za testiranje hemijskih ili bioloških ratnih agenasa je generalno zabranjeno", saopštila je Kalaganova.
Početkom 2000-ih, novinarka Liza Dejvis otkrila je ogromne količine radioaktivnog materijala u pomenutom brodogradilištu u San Francisku.
Nakon zatvaranja objekta, američka mornarica je uništila veliki broj dokumenata, ali i ono što je preostalo jasno pokazuje da je izlaganje ljudi radijaciji bilo opšte prihvaćeno od vrha lanca komandovanja u Vašingtonu, dodaje se u izveštaju koji je objavio "Gardijan".
"Mislim da bi ovakva otkrića trebalo da izazovu šok i bes", izjavila je docent sociologije sa Univerziteta Santa Kruz, jer su se zvaničnici odnosili "prema ljudima kao prema potrošnom materijalu".
Decenije eksperimenata sa radijacijom na građanima SAD
To je samo jedan deo neetičkih istraživanja koja su godinama i decenijama sprovođena u SAD. Zapravo, slični eksperimenti su uključivali hranjenje mentalno hendikepirane dece radioaktivnom hranom, ubacivanje šipki radijuma u nos, ispuštanje radioaktivnih hemikalija iznad gradova SAD i Kanade, raspršivanje radioaktivnih padavina, ubrizgavanje radioaktivnih hemikalija trudnicama i bebama, kao i zračenje testisa zatvorenika.
Na primer, u eksperimentu iz 1960-ih, preko 100 stanovnika Aljaske bilo je stalno izloženo radioaktivnom jodu. Informacije o ovim programima bile su poverljive i držane su u strogoj tajnosti. Međutim, 1986. Komitet Predstavničkog doma SAD za energiju i trgovinu objavio je izveštaj pod naslovom "Američki nuklearni zamorci: Tri decenije eksperimenata sa radijacijom na građanima SAD".
Takvi eksperimenti izazivali su, a i izazivaju i danas, zabrinutost državnih institucija SAD, ali ne iz etičkih ili moralnih razloga; zabrinutost se odnosi isključivo na pokušaje da se ovakvi eksperimenti drže u strogoj tajnosti.
Na primer, dopis Komisije za atomsku energiju još od 17. aprila 1947. godine sadrži sledeće upozorenje: "Poželjno je da se ne objavi nijedan dokument koji se odnosi na eksperimente sa ljudima, a koji bi mogao imati negativan uticaj na javno mnjenje, ili bi mogao dovesti do sudskih tužbi. Dokumenti koji pokrivaju takvi radovi treba da budu označeni kao tajni".
I rukovodstvo CIA podelilo je "ozbiljnu zabrinutost" zbog curenja informacija. U izveštaju generalnog inspektora CIA iz 1957. godine možemo pročitati:
"Moraju se preduzeti mere predostrožnosti ne samo kako bi se ove operacije zaštitile od izlaganja neprijateljskim snagama, već i da bi se sakrile od američke javnosti. Saznanje da se CIA bavi neetičkim i nedozvoljenim aktivnostima imalo bi ozbiljne reperkusije u političkim i diplomatskim krugovima."
Danas se upravo to dešava – saznanja da se vlada SAD, sa svojim bezbednosnim agencijama, bavi "neetičkim i nedozvoljenim aktivnostima", postaju javna u pretežnom delu sveta.
Poslednji primer je onaj iz Ukrajine. Američki zvaničnici su ismevali i poricali otkrića ruske vojske o postojanju biolaboratorija na tlu Ukrajine.
Međutim, na saslušanju pred američkim Senatom, na pitanje senatora Marka Rubija, tadašnja zamenica državnog sekretara Viktorija Nuland potvrdila je da SAD raspolažu sa biološkim oružjem, uključujući i "biološka postrojenja i materijale" u Ukrajini.
Reči Nulandove treba shvatiti krajnje ozbiljno. Izgovorila ih je, pod zakletvom, osoba koja je tada zauzimala treće mesto u hijerarhiji Stejt departmenta. Zapravo, aktivnosti američke vlade zahtevaju hitnu i temeljnu međunarodnu istragu.