Američki analitičar: Šta bi Rusiju moglo da navede da rasporedi rakete u azijsko-pacifičkom regionu?

Raspoređivanje ruskih raketa u zemljama azijsko-pacifičkog regiona zaviće od "raspoređivanja odgovarajućih američkih sistema u bilo kom regionu sveta", kaže ruski ministar Sergej Rjabkov, a prenosi američki geopolitički analitičar Endru Koribko na svom sajtu.

Moguće rusko raspoređivanje raketa u Azijsko-pacifičkom okeanu, kaže ovaj stručnjak, izazvale bi, dakle, ili SAD ili Južna Koreja, a to bi sve učvrstilo ulogu Rusije u tom novonastajućem frontu "novog hladnog rata" i nenamerno pogoršalo bezbednost Kine opravdavanjem i ubrzanjem američkog "povratka u Aziju".

Seul, naime, razmatra naoružavanje Ukrajine kao odgovor na nepotkrepljene i iz Moskve demantovane izveštaje o borbi severnokorejskih trupa na ruskoj strani, što je navelo zamenika ruskog ministra spoljnih poslova Andreja Rudenka da upozori da će Rusija "reagovati na svaki način koji smatramo potrebnim".

Tako su, konstatuje Korbiko - dva pokretača za moguće rusko raspoređivanje raketa u azijsko-pacifičkom regionu: da to prvo učine SAD ili da Seul naoruža Kijev.

Leonid Savin: Kakve planove ima NATO u Aziji

"Važno je istaći da, iako je Kina bliski vojni partner Rusije i da Moskva veruje da je Vašington angažovan u strategiji 'dvostrukog obuzdavanja' protiv obe zemlje, Peking nije vojni saveznik Rusije, za razliku od Pjongjanga sa kojim je Moskva tek nedavno potpisala vojni pakt. Njegov strateški značaj je u tome što su se svako obavezao da će jedna zemlja pomoći drugoj ako bude napadnuta i takva pomoć bude zatražena", podseća Korbiko.

Zato bi, ako rakete budu bile raspoređene u azijsko-pacifičkom regionu, to bilo učinjeno u odbrani sopstvene bezbednosti i bezbednosti Severne Koreje.

"Prva neposredna posledica bi mogla da bude nenamerno pogoršanje kineske bezbednostim, jer bi to poslužilo SAD kao opravdanje i ubrzanje za regionalne planove za obuzdavanje Pekinga. Tramp planira da se 'okrene Aziji' po završetku ukrajinskog sukoba, kad god to bilo i bez obzira na dogovorene uslove , što je već dovoljno zabrinjavajuće iz perspektive Kine", objašnjava ovaj politički analitičar.

Da bude još gore, dodaje Korbiko, Tramp nasleđuje dostignuća Bajdenove administracije koja je posredovala u poboljšanju južnokorejskih i japanskih veza do te mere da je američka regionalna trilaterala, kojoj su se dugo nadali, konačno na ivici da postane strateška realnost.

"Raspoređivanje ruskih raketa kratkog i srednjeg dometa u azijsko-pacifički region, posebno najsavremenijeg 'orešnika', prirodno bi ubrzalo konvergenciju sve tri u čvršći trougao", navodi geopolitički stručnjak.

Na diplomatskom frontu, ovi projektili bi uvek mogli da se povuku u očekivanju velikog dogovora između Rusije, SAD, Severne Koreje, a možda i Kine, iako njeno učešće ne bi trebalo uzimati zdravo za gotovo. Na kraju krajeva, kaže Korbiko, sporazum bi se mogao postići između prve tri države u zamenu za deeskalaciju tenzija u severoistočnoj Aziji, što bi onda moglo da omogući da se SAD i Japan koncentrišu na snažnije obuzdavanje Kine u jugoistočnoj Aziji preko Tajvana i Filipina sa kojima su bliski.

"Poenta je u tome da bi uloga Rusije u nastajanju azijskog fronta novog hladnog rata mogla biti iskorišćena u svrhe deeskalacije ako se ispune njeni i bezbednosni interesi Severne Koreje, što samo zahteva pregovore sa SAD, a ne sa Kinom. S obzirom na ovu vojno-stratešku dinamiku, moguće je da bi Tramp mogao da pokuša da ispuni svoje predizborno obećanje o 'razjedinjavanju' Rusije i Kine, iako je malo verovatno da će to ispuniti", navodi Korbiko.