Svet
Ko dobija, a ko gubi na Bliskom istoku: Primirje Izraela i Libana trenutno, ali ne i konačno rešenje
Primirje jeste trenutna pobeda, ali ne i konačno rešenje, Izrael je uspeo da natera Hezbolah makar na privremenu obustavu vatre i dobije odrešene ruke i u Gazi, a potencijalno i sa Iranom. S druge strane videćemo da li će Hezbolah biti potpuno razoružan, objašnjava za RT Balkan Srboljub Peović sa Instituta za evropske studije
Izrael i Liban "pružili su ruku" i privremeno uspostavili primirje na 60 dana, čime je okončano skoro 14 meseci borbe između izraelske vojske i libanske militantne grupe Hezbolah.
Sporazum o primirju, koji je izraelski nacionalni bezbednosni kabinet odobrio sa podrškom od 10 glasova "za" i jednim "protiv", predviđa dvomesečni prelazni period tokom kojeg će izraelske odbrambene snage povući trupe sa juga Libana.
S druge strane, libanska vojska se obavezuje da će rasporediti oko 5.000 vojnika južno od reke Litani, uključujući 33 punkta duž granice sa Izraelom. Dogovoreno je da Hezbolah napusti južni Liban, a da će njegova vojna infrastruktura biti demontirana. Uz to Sjedinjene Američke Države koje su posredovale u dogovoru, dostavile su dodatnu garanciju, dokument koji precizira prava Izraela da odgovori na eventualna kršenja primirja.
Premijer Izraela Benjamin Netanjahu je govoreći o postignutom primirju, poručio da će ponovo napasti, ukoliko Hezbolah prekrši sporazum i pokuša da obnovi terorističku infrastrukturu u blizini granice. Hezbolah najavljuje da ta grupa zadržava pravo da se brani ako Izrael bude pokrenuo napad. Predsednik libanskog parlamenta Nabih Beri saopštio je da je rat sa Izraelom proteklih nekoliko nedelja bio "najopasnija faza" u istoriji Libana i pozvao stanovništvo da se vrati na svoju zemlju.
Da li će strane koje su privremeno izašle iz sukoba, ispoštovati primirje, da li će prelazni period biti uvertira u trajni mir ili kupovina vremena za nove sukobe, i ko dobija, a ko gubi na Bliskom istoku, ovim primirjem?
Srboljub Peović, istraživač-saradnik Instituta za evropske studije, smatra da jasnog pobednika nema, bez obzira kako na prvi pogled izgleda primirje. On ističe da je Izrael s jedne strane, definitivno uspeo da ostvari razdvajanje Gaze i severnog fronta, iz izraelske perspektive, a da se s druge strane, ono što je Hezbolah obećavao – da neće napustiti sukob dok ne bude bilo mira u Gazi, nije ostvarilo.
"Izrael je uspeo da natera Hezbolah makar na privremenu obustavu. S druge strane, videćemo u narednim nedeljama da li će Izrael ostvariti vraćanje oko 70.000 izbeglih građana. I koliko znamo, za sada će Izraelu na neki način biti priznato pravo samoodbrane koje uključuje intervenciju na jugu Libana, u slučaju da Liban nije voljan ili nije u mogućnosti da kontroliše Hezbolah", objašnjava Peović za RT Balkan.
Peović ističe da je to nešto što govori u prilog Izraelu, da je ostvario neku pobedu, ali napominje da veliki deo javnosti u Izraelu ne smatra da je pobeda ostvarena.
"Premijer Netanjahu je rekao da želi da usmeri svoje snage ka Iranu i veliko je pitanje da li će se to zaista ostvariti, ali ono što je neposredni cilj da se zapravo dobiju odrešene ruke u Pojasu Gaze. Činjenica da Hezbolah i dalje postoji, da veoma lako može ponovo da predstavlja kredibilnu pretnju u nekoj bliskoj budućnosti, da je ta tampon zona jako mala, govorimo o pojasu od 25 kilometara, što zaista ne predstavlja prepreku, pogotovo za balističko naoružanje koje Hezbolah ima, govori da Izrael nije uspeo da nanese konačni poraz Hezbolahu", kaže Peović.
Ono što je ključno, ističe Peović, jeste da se ne spominje potpuno razoružavanje Hezbolaha i da se ne zna da li će do toga doći i ko bi uopšte tako nešto uradio.
On ukazuje na to da sporazum govori o povlačenju i razoružavanju Hezbolaha na delu Libana južno od reke Litani, ali da ne govori eksplicitno šta je sudbina Hezbolaha u ostatku države.
Bez obzira što rezolucije 1559 i 1680 pozivaju na razoružavanje ove formacije i da jedino libanska regularna vojska može biti jedini oružani faktor u državi, zapravo veliko je pitanje da li ona sama i bilo ko i želi da razoruža Hezbolah u ostatku države.
S druge strane, ističe naš sagovornik, ostaje i veliko pitanje da li će doći do aneksije makar dela Zapadne obale.
"To je nešto što vrlo lako može postati aktuelno. Netanjahu je još 2019. godine obećavao u predizbornoj kampanji da će anektirati dolinu reke Jordan, to se nije ostvarilo pre svega, pod pritiskom tadašnje Amerike, ali činjenica je da ta težnja, izraelskim rečnikom, za proširenjem 'suvereniteta' na ove oblasti, ostaje jedan od ciljeva. Moramo se setiti da je jedan deo zapadne obale direktno naseljen novim naseobinama izraelskog stanovništva i to je još jedno nerešeno političko pitanje u ovom sukobu. Ostaje i perspektiva budućih sukoba sa Iranom, a to će pre svega zavisiti od budućeg stava Vašingtona", dodaje sagovornik RT Balkan.
Nekadašnji šef diplomatije SR Jugoslavije Vladislav Jovanović objašnjava da još nije jasno ko je sve intervenisao i sa kojim ciljevima i da li je to dobijanje vremena za zaoštravanje na nekom drugom delu.
"Iako treba pozdraviti primirje, pribojavam se da ovo nije olakšanje da bi se lakše sprovodio pritisak na nekom drugom mestu ili da bi se dobila legitimacija i opravdalo to što bi na nekom drugom mestu bilo pritisaka. Treba ostati pri ovome da je ovaj potez dobar, ali i zadržati rezerve prema mogućnostima da bi se to brzo ostvarilo i na drugim mestima, pre svega, u Gazi. Zasad nema mnogo materijala da se bude optimista", rekao je Jovanović za RT Balkan.
Jovanović podseća na to da je sve što se dosada zbivalo na Bliskom istoku bilo privremenog karaktera.
"Ovo je samo početak otopljavanja i može biti da će se nastaviti, ali može biti i da je reč o zastoju za nastavak ratnih operacija u obnovljenom vidu ili na drugom mestu. Lakši deo posla je postići primirje u Libanu nego u Gazi. S ovim primirjem pobedila je nada da će prestati borbe barem u jednom delu Bliskog istoka i da bi moglo da bude ohrabrenja za druge oblasti. Ali, neko ko ne želi smanjenje rata, može vrlo brzo da nađe razlog da poruši primirje. Pitanje ko to primirje smatra privremenim, taktičkim ili ozbiljnim ili konačnim. Ako je konačno, onda možemo da gradimo nade. Ako je privremeno, da bi se dobilo na vremenu i otklonile kritike, onda je to druga priča", navodi on.
Jovanović ukazuje na to da je ovo trebalo da bude pobeda Izraela ovim primirjem, ali ističe da je "sve relevantno i da je stradanje tolikog broja civila u Bejrutu, deo moralnog poraza Izraela".
Da li će primirje biti ispoštovano i da li će se ići u pravcu mira zavisiće u velikoj meri i od samog tranzicionog perioda od odlazeće američke administracije ka sledećim potezima novoizabrane vladajuće "garniture".
Za to vreme, Netanjahu poručuje da "sporazum omogućava Izraelu da se fokusira na iransku pretnju i da osveži i prenaoruža trupe", kao i da će pritisak na Hamas postati jači". S druge strane, zvaničnici Hamasa u potpunosti poštuju pravo Libana da postigne sporazum o primirju i nadaju se da će taj dogovor otvoriti put ka okončanju rata u Gazi.
