Bivši zvaničnici Trampove administracije, koji su krajem februara 2019. učestovali u pregovorima u Hanoju, predviđaju da će ponovo izabrani američki predsednik u nekom trenutku poželeti da se vrati pregovorima sa vođom Severne Koreje (DNRK) Kim Džong Unom.
"To nije pitanje za jedan dan, verovatno čak ni za godinu dana, ali Tramp će sigurno nastojati da se ponovo sretne sa Kim Džong Unom", izjavio je 21. novembra na Institutu Hadson bivši Trampov visoki zvaničnik odbrane Rendal Šrajver.
Južnokorejski mediji sada su prepuni spekulacija o tome šta bi povratak Trampa na vlast u SAD mogao da znači za Korejsko poluostrvo.
Tramp je uveren da je u Hanoju 2019. bio blizu cilja: da proglasi da je "uspostavio mir u Koreji" i ubedi severenokorejskog vođu da prihvati denuklearizaciju, u zamenu za ukidanje sankcija, piše za "Ejža tajms" Danijel Snajder, stručnjak za Koreju, koji predaje međunarodnu politiku na Univerzitetu Stanford.
Tramp je, možda, vešt trgovac, ali on, nažalost, pokazuje da uopšte ne razume međunarodne i geopolitičke odnose. "Kim Džong Un", upozorava Šrajver, "više nema nijedan motiv da sklapa sporazume sa SAD".
Odnosno, severnokorejski vođa je sada u potpuno drugačijoj poziciji, jer se promenio značaj i mesto Severne Koreje u međunarodnim odnosima.
Pripreme Severne Koreje za predstojeći rat
Danas Severna Koreja ima podršku Rusije, sa kojom se nalazi u vojnom savezu, a zadržala je i bliske odnose sa Narodnom Republikom Kinom. Godine 2019. Kina i Rusija su, u izvesnoj meri, još sprovodile režim sankcija protiv Severne Koreje. Ali, to više nije slučaj. Obe države, i Rusija i Kina, blokirale su sve pokušaje SAD da uvedu nove sankcije Severnoj Koreji, što dovoljno govori samo za sebe.
Severna Koreja je u međuvremenu ostvarila ogroman napredak u pokušajima da postane punopravna nuklearna sila. Drugim rečima, to znači da je ova država odlučna da do kraja brani svoj suverenitet. Jedini način da SAD postignu nekakav sporazum sa DNRK je da obe razgovaraju kao ravnopravne nuklearne sile, što znači da bi, eventualno, mogle da razgovaraju o kontroli nuklearnog naoružanja.
Pentagon je u oktobru saopštio da poseduje informacija da je Severna Koreja poslala oko 10.000 vojnika u Rusiju. Prema kampanji koju pokrenuli zapadni mediji, oni se, navodno, već "bore negde u Kurskoj oblasti".
Predsednik Rusije Vladimir Putin je rekao da će odluka o vojnoj pomoći biti doneta kada za to dođe vreme i da će o tome odlučivati isključivo Rusija i Severna Koreja.
Kim je, u obraćanju komandantima armija 18. novembra, povezao sukob u Ukrajini sa situacijom na Korejskom poluostrvu i pozvao Severenokorejce da se pripreme za rat.
"Vojna alijansa koju predvode SAD dobija na zamahu. SAD žele da uključe Evropu u buduće sukobe u Azijsko-pacifičkoj regiji, a oštrica ove agresije je usmerena na našu zemlju, koja nastavlja da se suprotstavlja SAD kao država koja se najduže nalazi u ratu uprotiv Amerikanaca", dodao je Kim.
U govoru koji je održao nekoliko dana kasnije, na sajmu oružja u Pjongjangu, Kim je izložio "lekcije iz Hanoja". Severnokorejski vođa sada nudi samo koegzistenciju dve nuklearne sile.
"Mi smo već učinili sve što je bilo moguće u bilateralnim pregovorima sa SAD, a ono u šta smo se na kraju uverili nije bila volja supersile da koegzistira sa nama, već u njen dominantni stav i nepromenljivo agresivnu i neprijateljsku politiku prema DNRK", rekao je tada Kim.
Kako zaključuju Zigfrid Heker, bivši direktor Nacionalne laboratorije u Los Alamosu i bivši obaveštajac Robert Karlin u nedavno objavljenoj studiji Midlberi instituta.
"Ono što smo videli od januara 2022. nije taktički trik ili pokušaj Pjongjanga da stekne nekakvu polugu uticaja. To ne znači da Pjongjang neće ponovo otvoriti vrata sporazumu sa SAD, ali kada to učini, vrata će sigurno voditi u fundamentalno drugačijem smeru".
Šta bi Severnu Koreju moglo da natera da se vrati za pregovarački sto sa SAD? "Amerikanci su ti koji moraju da naprave ustupke", izjavio je neimenovani pripadnik severnokorejske obaveštajne službe.
Ni puko prihvatanje Severne Koreje kao države sa nuklearnim oružjem, formalizovano nekom vrstom sporazuma o kontroli naoružanja, sigurno više nije dovoljno.
"Sada će novi zahtev Severne Koreje biti povlačenje američkih trupa iz Južne Koreje, a to je ono što je Tramp već imao na dnevnom redu na kraju svog prvog mandata".
Kako je napisao Kim Trampu u pismu poslatom 5. avgusta 2019: "Mi smo u drugačijoj situaciji i nigde nam se ne žuri".
Džuče – ideologija severnokorejskog društva
DNRK je stvorena u borbi protiv imperijalnog Japana, a zatim na suprotstavljanju imperijalizmu SAD u krvavom Korejskom ratu. Njena ideologija je "džuče" – veoma osobena forma marksizma.
"Severnokorejsko društvo nema sebi sličnog u istoriji, a ono se konsolidovano kroz pravu religiju pobede, koju su Severnokorejci odneli nad Japancima i Amerikancima i vrlo je privrženo svom vođi Kim Džong Unu", rekao je o ovoj zemlji ruski pisac Aleksandar Prohanov. Svaki pritisak na Severnu Koreju za posledicu ima pojačanu mobilizaciju.
To je sasvim drugačiji pogled na ovu zemlju od onog koji popularizuju zapadni, takozvani slobodni mediji. Ovde je, dodaje Prohanov, "nastalo jedinstveno društvo, koje neki smatraju rudimentom sovjetskog uređenja Staljinove epohe, ali sa određenim specifičnostima. Na primer, mnogo je organizovanije od Staljinovog SSSR-a". Takvo društvo bi trebalo čuvati i štititi, kao u mnogo čemu jedinstven primer u ljudskoj istoriji, dodaje ruski pisac.
Severnokorejsko društvo je, u osnovi, tehnokratsko, što minira sve zapadne predstave o njemu. Njegova ideologija nije nikakva "nedemokratska diktatura".
Kako objašnjava Prohanov: "Ovde (u Severnoj Koreji) poredak je prerastao u ideologiju i postao je, u suštini, religija, jer je džuče – ideologija severnokorejske države – predstava o svetu u kojoj je čovek božanska pojava, on može da uradi sve, može, na primer, da isuši okean. Međutim, smisao je u tome da on svoje velike mogućnosti predaje vođi, koji zbog toga postaje natčovek".
Vođa nije "natčovek" sam po sebi. On postaje natčovek zato što predstavlja čitav korejski narod. Prema ovoj ideologiji, čovek nije objekat slepih istorijskih sila, već, naprotiv, on istoriji daje smisao.
Može li to da shvati Amerikanac, koji je samo "uspešan poslovni čovek", makar se on zvao i Donald Tramp?