Svet

Posle Srba na meti "tomahavka" mogli bi se naći i Rusi: Da li SAD imaju dovoljno raketa za Ukrajinu?

U jednom od tajnih aneksa "plana pobede" Zelenskog navodi se da će Kijev tražiti isporuku krstarećih raketa iz SAD
Posle Srba na meti "tomahavka" mogli bi se naći i Rusi: Da li SAD imaju dovoljno raketa za Ukrajinu?Getty © Mark Wilson

Parlamentarna skupština NATO-a je, tokom zasedanja u Montrealu, usvojila rezoluciju kojom se poziva da Ukrajina, između ostalog, bude snabdevena i raketama srednjeg dometa, kao i da ukinu određene zabrane vezane za dejstvo po ciljevima unutar teritorije Ruske Federacije. 

U pitanju su rakete čije je raspoređivanje na kopnu bilo ograničeno sada nevažećim Sporazumom o nuklearnim snagama srednjeg dometa (INF sporazum), a ovaj dokument je ujedno i definisao da se pod raketama srednjeg dometa podrazumevaju balističke i krstareće koje imaju domet između 1.000 i 5.500 km.

Kao jedna od opcija čije se raspoređivanje u Ukrajini, bar u medijima i među ukrajinskim rukovodstvom, razmatra jesu rakete iz porodice "tomahavk", proizvedene u SAD.

Podsećanja radi, nakon što je Vladimir Zelenski predstavio svoj "plan pobede" Vrhovnoj radi, otkriveno je da pored pet ključnih tačaka, dokument sadrži i tri sakrivena aneksa, čiji sadržaj prvobitno nije bio objavljen. Međutim, ubrzo je došlo do curenja informacija, pa je "Njujork tajms" objavio da u jednom od njih stoji da će Kijev tražiti isporuku krstarećih raketa "tomahavk".

Šta je "tomahavk"

U pitanju je čitava porodica krstarećih raketa, koje se kreću podzvučnim brzinama, prvobitno razvijenih za potrebe Ratne mornarice SAD. Njihova osnovna namena je dejstvo na velikim udaljenostima po dubini neprijateljske teritorije.

Do sada je razvijeno više različitih verzija koje se mogu lansirati sa brodova, podmornica ili uz pomoć kopnenih lansera, od kojih su neke bile naoružane nuklearnim, a neke konvencionalnim bojevim glavama. Osim toga, u razvoju je bila i verzija za lansiranje sa vazduhoplovnih platformi, ali se od nje odustalo još 1999. godine u korist drugih krstarećih raketa vazduh-zemlja.

Ne računajući nuklearne verzije, rakete iz porodice "tomahavk" (poznate i pod oznakama BGM-109 i TLAM -Tomahawk Land Attack Missile) su opremljene bojevom glavom težine oko 450 kg, a u zavisnosti od specifične verzije i ciljeva za koje su namenjene one mogu biti visokoeksplozivne, rasprskavajuće, ili sa kasetnim punjenjem (poput TLAM-D).

Maksimalan efektivni domet "tomahavka" takođe zavisi od konkretne verzije i kreće se od oko 460 (protivbrodska verzija verzija RGM/UGM-109B) do 2.500 km (prvobitna nuklearna verzija BGM-109A, tj. TLAM-N). Glavna prednost ovih raketa jeste to što se kreću na veoma malim visinama – između 30 i 50 m iznad površine mora ili kopna – zbog čega ih je jako teško uočiti radarom.

Sistem vođenja kombinuje inercijalni i satelitski navigacioni sistem. Takođe, novije verzije sa oznakom "blok 4" (poznate i pod oznakama TLAM-E i "taktikal tomahavk") i "blok 5", imaju i određene napredne osobine – sposobnost lutanja, odnosno kruženja iznad cilja, promenu putanje tokom leta i mogućnost prenosa podataka o proceni štete i statusu same rakete.

Raketu nakon lansiranja i upotrebe startnog raketnog motora, pogoni turboelisni motor koji omogućava dostizanje brzine od 880 km/č. Pored SAD, ove rakete u operativnoj upotrebi ima i mornarica Velike Britanije, očekuje se da će ih u skorije vreme mornarice Australije, Japana i Holandije takođe uvrstiti u svoj arsenal.

Koju verziju bi Ukrajina mogla da dobije?

Budući da su još 2020. godine zvaničnici iz Ratne mornarice SAD najavili da će sve verzije "blok 4" biti unapređene u "blok 5", a da će se istovremeno rakete u standardu "blok 3" rashodovati, za očekivati je da će Ukrajina dobiti neku od prve dve varijante, ako se to uopšte i desi.

Domet "tomahavka" u standardu "blok 4" i "blok 5" je oko 1.600-1.700 km, što znači da bi Ukrajina ovim raketama mogla da dejstvuje po gotovo čitavom evropskom delu Rusije – sve do Urala.

Međutim, uprkos velikom broju raketa kojima SAD raspolažu, ukrajinska vojska nema platforme, odnosno brodove ili podmornice sa kojih ih može lansirati, tačnije na koje se mogu postaviti brodski vertikalni lanseri Mk 41 koji su neophodni za upotrebu ovih raketa.

Iako postoji opcija lansiranja "tomahavka" iz vertikalnih lansera Mk 70, odnosno sistema SMRF (Strategic Mid-range Fires System) "tajfun", koji je nastao kao modifikacija Mk 41, Oružane snage SAD imaju svega dve operativne baterije "tajfuna", a očekuje se da će još jedna biti raspoređena u Nemačkoj tek 2026. godine.

Da SAD nemaju dovoljan broj kopnenih lansera za "tomahavke", smatra i ukrajinski vojni ekspert Mihailo Žirokov, koji je za jutjub kanal "RBC Ukrajina" izjavio:

"SAD nisu fokusirane na nas trenutno. To je prva stvar. Drugo, problem platformi nosača za te 'tomahavke' mora da se reši. Jer postoje verzije 'tomahavka' za pomorske, vazduhoplovne i kopnene platforme, ali SAD nemaju dovoljno kopnenih da ih šalju bilo gde", rekao je on.

Prema njegovom mišljenju, u slučaju sukoba SAD sa državama kao što su Kina ili Iran, naročito tokom mandata Donalda Trampa, isporuka takvog naoružanja Ukrajini se čini malo verovatnom.

Gde se do sada koristio "tomahavk"

Budući da se ove rakete nalaze u operativnoj upotrebi od 1983. godine, za 40 godina službe korišćene su u nizu konflikata – od Iraka i Avganistana do BiH i Savezne Republike Jugoslavije.

Procenjuje se da je od prve upotrebe u Zalivskom ratu 1991. do danas, u borbenim operacijama lansirano ukupno oko 2.300-2.400 raketa iz ove porodice. Ubedljivo najveći broj korišćen je za dejstva na teritoriji Iraka – oko 1.500, od čega je 800 upotrebljeno samo tokom invazije 2003. godine. 

Odmah ispod Iraka, po broju "tomahavka" korišćenih za dejstvo po njenoj teritoriji nalazi se SRJ, budući da je tokom NATO agresije 1999. godine na našu zemlju lansirano više od 200 raketa ove porodice. Pored toga, tu su i Sirija, Avganistan i Jemen, na čije teritorije je lansirano po više od 100 "tomahavka".

Sada ostaje da se vidi da li će se poput svih pobrojanih, i Rusi naći na meti američkih krstarećih raketa, ukoliko vlasti SAD usliše želju Vladimira Zelenskog.

Ipak, vredi istaći da ruska vojska ima znatno sposobniju protivvazduhoplovnu odbranu nego oružane snage svih navedenih država, ali i da sama raspolaže krstarećim, a kako smo pre nedelju dana imali prilike da vidimo, i balističkim raketama srednjeg dometa koje su znatno sposobnije i razornije od "tomahavka".

image