Nova eskalacija na Bliskom istoku: Ko pravi haos u Siriji?
Desetine sirijskih vojnika i pobunjenika ubijeno je u severnoj provinciji Alep, javlja "Al Džazira", navodeći da je u ovom delu Sirije oružana grupa Hajet Tahrir el Šam (HTS) zauzela najmanje 10 oblasti pod kontrolom vojske predsednika Bašara Asada.
Ministarstvo odbrane Sirije saopštilo je, a prenose RIA Novosti, da se sukobilo sa teroristima koji su napali provincije Alep i Idlib.
"Terorističke grupe su pretrpele velike gubitke u opremi i ljudstvu, naše trupe se bore protiv terorističkih organizacija različitim vatrenim oružjem i zajedno sa prijateljskim snagama", navodi se u saopštenju.
Napadi su najuočljivija eskalacija sirijskog sukoba poslednjih godina, kažu stručnjaci, a prenosi "Njujork tajms", dodajući i da su "opozicione" frakcije objavile da su zauzele Bazu 46, najveću sirijsku vladinu bazu u toj oblasti, kao i tenkove, i da su zarobili pripadnike provladinih snaga i zauzeli niz sela na selu zapadno od okruga Alep.
"Veruje se da su napadi prvi veliki pokušaj pobunjeničkih grupa od 2020. da zauzmu teritoriju, od kako su Turska , koja je stala na stranu 'opozicionih' snaga, i Rusija, koja je saveznik Sirije, posredovali u prekidu vatre kako bi zaustavili borbe u regionu Idliba", navodi američki list.
Erdogan, Muslimanska braća i Tahrir El Šam
Politički analitičar Dževad Galijašević, međutim, nikako ne misli da Turska u ovom sukobu igra ulogu "nevinog" posrednika u pregovorima. Njena uloga je, kaže sagovornik RT Balkan, daleko opasnija.
"Nekada se činilo da je Redžep Tajip Erdogan deo polovičnih kompromisnih rešenja, ali on je uvek bio deo problema. Na velikoj geopolitičkoj pozornici uvek se zanemarivala njegova uloga u okviru Muslimanske braće, globalne terorističke organizacije u kojoj Turska uz Katar i Veliku Britaniju vodi glavnu reč. I upravo ta veza sa Velikom Britanijom i činjenica da je turska članica NATO-a pokreću Tursku na ovakve vojno političke akcije", uverava naš sagovornik.
Galijašević tako podvlači da napade u Siriji nije izvela nikakva "udružena opozicija", te da je reč o vojnom napadu iza koga stoje "turske oružane snage koje i kontrolišu celo to područje".
"Turske snage posreduju u aranžmanima koje Tahrir el Šam sklopio sa režimom Vladimira Zelenskog. Kada se uzme u obzir sporazum koji je Tahrir el Šam sklopio sa Kijevom o davanju dronova i naoružanja i opreme koje Ukrajina dobija i od celog Zapada, i kad se uzme u obzir činjenica da je Tahrir el Šam obećao i vojne snage koje danas učestvuju i ratuju na području Ukrajine, i napadaju ruske snage – tragovi tih, ali i drugih terorističkih akcija u Dagestanu- vode do vojno političke strukture koja pripada Al Kaidi, a čiji je deo Erdogan", uverava Galijašević.
Eskalacija u Siriji, primećuje ovaj politički analitičar, počinje u trenutku kada je režim Džozefa Bajdena privremeno zamrznuo rat u Libanu kako bi se orijentisao na direktne napade na Rusiju.
"Ali i ovo je napad na ruski geopolitički prostor, jer Rusija je svojom intervencijom donela mir u Siriji, spasila Siriju i pomogla joj da preživi kao država. A Turska sve to direktno ugrožava. U početku su lažna opravdanja bila da Turska mora napadati kurdske militante u Siriji kao i na severu Iraka, iako ta zemlja čini nestabilnim ceo taj geopolitički prostor. Neoosmanizam i osmanizam u Erdoganovoj politici se na vojno-političkom polju pokazuju kao brutalna sila koja razara države Bliskog istoka", ocenjuje sagovornik RT Balkan.
On navodi i kako je Erdogan bio taj ko je pravio nered i u Nagorno-Karabahu, podstičući Azerjbejdžan na akciju, a da sada u Siriji pokušava da završi "ono u čemu je Turska učestvovala tokom Arapskog proleća".
"Turska je bila udarna pesnica američkog rata na Bliskom istoku - i prvog koji je nazvala ratom protiv terorizma i drugog koji je nazvala Arapskim prolećem. Turska je sa svojim specijalnim snagama bila faktor koji je iz Bengazija rušio Tripoli i Libiju, organizovala ubistvo Gadafija, i u svim ovim akcijama bila je negativan faktor", navodi Galijašević.
On tvrdi da Siriju napadaju samo Turska i Izrael, kao i da Turska iz Idliba koji kontroliše direktno razara mir na Bliskom istoku.
"Turska nudi žestoku retoriku kojom Netanjahua naziva fašistom a istovremeno je pokretala operacije koje je Hamas izveo. Turska je deo Muslimanskog bratstva kao i Hamas, Erdogan je jedan od vodećih ljudi – i dok se ne shvati da je on slon u staklenoj radnji i onaj koji razara mir na geopolitičkoj ploči, čitavo okruženje Turske je nestabilno. Tahrir el Šam su vojne snage koje je formirala teroristička organizacija El Nusra koja je deo Al Kaide, a Turska država sa njima sarađuje i usmerava ih u određene vojne operacije", zaključuje Dževad Galijašević.