Nemačka, nekada najmoćnija ekonomska sila Evrope, suočava se sa do sada neviđenom političkom i ekonomskom krizom, verovatno najtežom u celokupnoj posleratnoj istoriji. Najnovije prognoze Međunarodnog monetarnog fonda predviđaju da će nemačka ekonomija stagnirati, bez očekivanog rasta do kraja ove godine, nakon pada od 0,3 odsto prošle godine. Sve to pokazuje da oporavak nije ni na vidiku.
Projekcije MMF-a za 2025. sugerišu samo 0,8 odsto godišnjeg rasta. Ali i ova prognoza će sigurno biti revidirana, nakon što su kompanije "Intel" i "Folksvagen" odustale od ranije planiranih investicija. "Folksvagen", najveći industrijski poslodavac, sa 120.000 direktno zaposlenih, najavio je da zatvoriti tri fabrike i otpustiti oko 20.000 radnika, kao i da će zamrznuti plate zaposlenim.
U krizi je i vlada predvođena kancelarom Olafom Šolcom. Nemačka pomoć Ukrajini dosegla je iznos od 37 milijardi evra. Takozvana semafor koalicija se upravo raspada. Ministarka spoljnih poslova Analena Berbok, koja se pročula po izjavi da će se pomoć Kijevu nastaviti, bez obzira šta o tome misle birači, vodila je "feminističku spoljnu politiku", koja je samo ubrzala urušavanje nemačke ekonomije.
Međutim, u središtu spora koji je doveo do kolapsa vladajuće koalicije našao se Kristijan Lindner, ministar finansija, koga je kancelar Šolc razrešio dužnosti zbog odbijanja da prihvati budžet koji uključuje i novu (vojnu) pomoć za Ukrajinu.
Da li će se Nemačka pretvoriti u muzej na otvorenom?
Zapravo, kako primećuje sociolog i geopolitički analitičar Rikardo Martins za sajt "Nju istern autluk": "Gorka vest, koja je stigla iz Folksvagena, bila je poslednja kap koja je prelila čašu i izazvala kolaps vlade. Bauk deindustrijalizacije dugo je proganjao Nemačku, posebno posle uspona visokotehnološke industrijske Kine i početka sukoba u Ukrajini, ali sada su i najviši politički lideri konačno shvatili da je to surova realnost."
Zanimljivo je da je kancelar Šolc pokušao da odgovornost za krizu u Nemačkoj prebaci na huntu u Kijevu, izjavom da je ova složena kriza direktan rezultat obaveze Berlina da pomogne Vladimiru Zelenskom. Problemi su, naravno, mnogo dublji. "Ovaj narativ", dodaje Martins, "samo bolno naglašava preplitanje nemačkih unutrašnjih borbi sa njenim obavezama u inostranstvu, što je mnoge Nemce nateralo da se osećaju izdanim od vlade, koja se više usredsređuje na međunarodne probleme nego na dobrobit sopstvenog naroda."
Sada već bivši ministar finansija Lindner je najzad progovorio o tome: Nemačka ne može da pomaže sopstvenu ekonomiju i da finansira rat u Ukrajini.
Berbokova je priznala da 37 milijardi evra pomoći Kijevu zahteva smanjenje programa socijalne potrošnje u Nemačkoj.
"Posledice ove finansijske obaveze su zapanjujuće; ključna ulaganja u socijalne programe i modernizaciju infrastrukture ostavljena su po strani zbog vojne pomoći Kijevu", dodaje Martins.
Šta je, za sada, rezultat ove krize?
Prevremeni izbori su planirani za februar 2025. godine. Disharmonija između politike vlade i ekonomske realnosti sa kojom se suočavaju "obični Nemci" ne može biti očiglednija.
Kako zaključuje Martins: "Ukoliko Nemačka ne preispita svoj pristup, kako u spoljnoj, tako i u domaćoj politici, verovatnoća oporavka je sve manja. Odbijanje da se daju prioritet potrebama svojih građana može da zapečati sudbinu Nemačke."
Drugim rečima: Nemačka upravo prolazi kroz proces deindustrijalizacije. Odbijanje njenog rukovodstva da se sa tim suoči, dodaje ovaj autor, moglo bi da pretvori Nemačku u "muzej na otvorenom, koji će oslanjati na usluge i turizam".
BRIKS kao alternativa američkom vazalstvu
Na rastuću krizu u Nemačkoj se osvrće i španski geopolitičar Marselo Ramirez u kolumni za sajt "Kontrainfo". Prema njegovim rečima, ono što se danas dešava u Nemačkoj odrediće budućnost Evrope, a možda i ishod sukoba u Ukrajini, i u izvesnoj meri predodrediti tok događaja na globalnoj geopolitičkoj sceni.
"Semafor koalicija" je sada već prošlost, kaže Ramirez, ali je u početku izgledala kao "vlažni san globalista, koje je trebalo da počiva na socijalnoj pravdi, ekstremnom očuvanju životne sredine i na slobodnoj ekonomiji".
Posebno su se u njoj isticali Berbokova i ministar ekonomije Robert Habek. Predizborna obećanja se, međutim, razlikuju od stvarnosti posle izbora. Kako primećuje Ramirez: "Zanimljivo je da je njihova politika nije učinila ništa da spase planetu, ali je učinila mnogo da uništi nemačku ekonomiju."
Usred ovog političkog haosa, političarka Sara Vagenkneht je iznela predlog koji je uzdrmao same temelje nemačke politike: približavanje Nemačke BRIKS-u kao alternativu američkom vazalstvu. Prema rečima Sare Vagenkneht, bez ovog strateškog saveza Nemačka će pasti u "terminalnu recesiju".
Zanimljivo je i da je opoziciona Alternativa za Nemačku (AfD) takođe pokazala interesovanje za BRIKS, prepoznajući potencijal za diversifikaciju međunarodnih odnosa i smanjenje zavisnosti od zapadnih institucija, kao što su MMF i Svetska banka. Čak i stranka Linke, iako sa rezervom, shvata važnost puta koji Nemačku vodi saradnji sa BRIKS-om.
Dok se nemačka opozicija, čija popularnost ne prestaje da raste, okreće ka Istoku, Šolc, Berbokova i Habek i njihove stranke nastavljaju da gledaju ka Zapadu.
Zapravo, nastavlja španski geopolitičar, Nemačka je pred važnom strateškom dilemom: da li će uspeti da raskine lance koji je vežu za Vašington kako bi izgradila novu osovinu sa Moskvom, koja bi mogla da transformiše Evropu?
Drugim rečima: trenutni model, koji počiva na slepoj zavisnosti od SAD je osuđen na neupeh. Kako zaključuje Ramirez: "Nemačka će morati da bira između globalne irelevantnosti i istorijskog zaokreta ka multipolarnom poretku, a ovaj izbor će definisati ne samo njenu budućnost, već i budućnost Evrope u celini". Odnosno, čitavoj Evropi sada preti da potone u geopolitičku beznačajnost.