Svet
"Strateško intimiziranje" sa svetskim liderima: Makron je svuda samo ne kod kuće
Mahnita diplomatska ofanziva francuskog predsednika
Kada je stranka francuskog predsednika Emanuela Makrona pre šest meseci izgubila apsolutnu većinu u parlamentu, mnogi su se pitali šta će to značiti za ambicioznog lidera koji sebe predstavlja kao čoveka koji je došao da promeni status kvo.
Ispostavilo se da je Makron 2.0 svetski putnik koji nudi "stratešku intimnost" svetskim liderima, dok unutrašnju politiku prepušta svom glavnom poručniku. Drugim rečima, piše briselski "Politiko", Makron se koncentrisao na svoju omiljenu sferu: međunarodnu diplomatiju.
"Intimiziranje" francuskog lidera dobro je dokumentovano: ljubazno grljenje sa Angelom Merkel, rukovanje sa Donaldom Trampom i "bromansa" sa Džastinom Trudoom i Rišijem Sunakom. Sada u svom drugom mandatu, čini se da francuski predsednik planira da, sasvim bukvalno, šarmira čitav svet.
Od trenutka kada je ponovo izabran, Makron juri iz jedne zvanične posete u drugu. Jednog dana je u Alžiru da bi obnovio odnose sa bivšom kolonijom, potom je u Bangkoku da bi se dodvorio azijskim liderima, a nedavno je bio u Vašingtonu da bi ojačao odnose sa Vašingtonom. Francuska štampa kritikovala je šefa države da napušta domaći front.
"On je svuda, prati sve, ali uglavnom je drugde", rekao je francuski ministar koji je želeo da ostane anoniman. "Već pet godina je u poslu, da li zaista treba da prati detalje svakog projekta? A međunarodni pritisak je veoma jak. Ništa u svetu ne ide dobro", dodao je ministar.
Pre pandemije kovida, Makronov prvi mandat obeležile su brze reforme, uključujući liberalizaciju tržišta rada sa ciljem da se Francuska učini konkurentnijom. Francuski predsednik se nadao da će nastaviti u istom pragmatičnom duhu tokom svog drugog mandata, fokusirajući se na industrijsku politiku i reformu francuskog penzionog sistema. Iako nije odustao od ovih ciljeva, neuspeh u parlamentu ga je primorao da uspori na domaćem dnevnom redu.
Spoljna politika u Francuskoj je uvek bila u nadležnosti predsednika, ali Makron pokušava da preokrene političku neophodnost u priliku, prebacujući dosadu i nered francuske parlamentarne politike na svoju premijerku Elizabet Born.
Postoji nekoliko oblasti globalne diplomatije u kojima predsednik nije pokrenuo francusku inicijativu poslednjih meseci - bilo da je u pitanju bezbednost hrane u Africi, multilateralizam u Aziji ili jačanje civilnog sektora u Ukrajini. Uprkos nekim pogrešnim spoljnopolitičkim koracima u prvom mandatu, uključujući podršku Kalifi Haftaru u libijskom građanskom ratu, Makron je sada veteran, koji željno koristi prednost evropskog pejzaža bez lidera da bi zauzeo međunarodnu scenu, piše "Politiko".
Puni zaokret francuskog predsednika ka globalnoj diplomatiji u njegovom oslabljenom drugom mandatu kod kuće vrlo je sličan ponašanju drugih lidera koji su se suočavali sa previranjima na unutrašnjem frontu.
"Jupiterski period je završen. On nema većinu", rekla je Siril Bret, istraživač Instituta "Žak Delor". "Zbog toga sada pati od Klintonovog sindroma drugog mandata, koji se nakon pokušaja impičmenta zbog (afere sa Monikom) Levinski okrenuo međunarodnoj sceni, pokušavajući da reši probleme na Balkanu, Bliskom istoku i u Kini."
Zamke su brojne. Fotografisanje sa svetskim liderima nije mu mnogo pomoglo da zaustavi eroziju rejtinga kod kuće. Sa recesijom koja preti u Evropi i nezadovoljstvom zbog inflacije i energetske krize, Makronove manevarske opcije su ograničene, a kod kuće ga čekaju problemi kojima će morati da se posveti.
Svetski putnik
Francuski predsednik je prvi put upotrebio frazu "strateška intimnost" u oktobru, kada je evropskim liderima okupljenim u Pragu rekao da moraju da rade na "strateškom razgovoru" kako bi prevazišli podele i započeli nove projekte.
Ako pomisao da se 44 evropska lidera dogovore nije bila dovoljno zbunjujuća, Makron je ovog meseca pozvao na "više strateške intimnosti" sa SAD.
Nije sasvim jasno na kakvu je transatlantsku vezu ciljao, ali je svakako uključivala dobru dozu grube ljubavi. Došavši u Vašington, Makron je američki paket zelenih subvencija od više milijardi dolara nazvao "super agresivnim". (Ipak je dobio svečani doček, a Džozef Bajden ga je nazvao "prijateljem", ali mu to ipak nije donelo nikakve ustupke od predsednika SAD.)
Neki od Makronovih uspeha u ovom zauzimanju pozicije na svetskoj sceni su posledica istorijskih prednosti Francuske: stalnog mesta u Savetu bezbednosti UN, nuklearnih kapaciteta, istorije vojnih intervencija i globalne diplomatije.
Ali za Amerikance, Makron je poslednji plesni partner koji je ostao u plesnoj dvorani "preko bare", koja se brzo prazni. Ujedinjeno Kraljevstvo još uvek muku muči sa svojim unutrašnjim problemima i izgubilo je određeni uticaj nakon bregzita, dok nemački kancelar Olaf Šolc nije uspeo da popuni prostor koji je ostao posle odlaska Merkelove.
Iako se Makronovi apstraktni i ponekad zamršeni govori možda ne dopadaju svima, on barem ima nešto da kaže, ocenjuje portal.
Amerikanci traže nekoga sa kim bi se sarađivali i nedostaje im alternativa, rekla je Sofija Beš, ekspert za evropske poslove u Karnegi zadužbini za međunarodni mir u Vašingtonu. "Makron je poslednji koji je ostao. Tu je taj njegov entuzijazam koji je, istovremeno, problematičan za jednog lidera i on nije uvek lak partner."
"Može da računa na neke nevoljne obožavaoce u Vašingtonu zbog svoje energije", dodala je ona.
Francuski dodir
U svojim diplomatskim poduhvatima Makron voli iznenađenja.
"Emanuel Makron ne voli da radi stvari po redu. Uživa da iznenadi ljude političkim pučem", rekao je jedan francuski diplomata. "Francuskim birokratama se to baš i ne sviđa. Mi više volimo da stvari budu uredne i sređene", dodao je diplomata.
Osmišljavanje novih ideja – kao što je Evropska politička zajednica – koje se nisu sasvim provukle kroz slojeve birokratije jedan je od Makronovih načina da testira granice. Prvi samit novoformirane grupe na kraju je pozdravljen kao uspešan, pošto je označio povratak Ujedinjenog Kraljevstva na evropski forum i pokazao jedinstvo kontinenta pred Rusijom.
To je tehnika koja izaziva reakciju kod drugih, ali ponekad podriva kredibilitet njegovih inicijativa i dovodi u pitanje šta je zaista potvrđeno. Osnivanje Evropske političke zajednice je možda bilo uspeh ali najavljeni susret ruskkog predsednika Vladimira Putina i Bajdena dva dana pre početka specijalne vojne operacije u Ukrajini sasvim sigurno nije.
Makronova diplomatska mahnitost takođe je izazvala spekulacije da se već sprema za vodeći međunarodni posao kada napusti Jelisejsku palatu. Makron ne može da se kandiduje za treći mandat, a u Francuskoj se već uveliko spekuliše šta će hiperaktivni predsednik sledeće da uradi.
Glavno pitanje Makronovog drugog mandata je da li će ga njegovi pokušaji da bude sve i svuda – u kombinaciji sa njegovom tvrdoglavom posvećenošću kontroverznim idejama – na kraju skupo koštati.
Iako je Makronova poseta Sjedinjenim Američkim Državama pozdravljena kao uspešna jer je rekao da su Francuska i SAD "potpuno usklađene" po pitanju politike prema Rusiji, francuski predsednik je izazvao kontroverzu po povratku kada je jednom TV kanalu rekao da Rusiji treba ponuditi "bezbednosne garancije" u slučaju da dođe do pregovora o okončanju sukoba u Ukrajini.
"Taj komentar nije bio u skladu sa koordinisanom porukom Makrona i Bajdena, a to je da ništa ne treba da se radi u vezi sa Ukrajinom bez odobrenja Ukrajine", rekla je Beš.
Makron kaže da želi da Francuska bude "uzorna" članica NATO-a, ali i dalje želi da Francuska deluje kao "uravnotežena sila" koja ne zatvara u potpunosti vrata Rusiji. To je stav koji može da pomogne Francuskoj da izgradi partnerstvo sa neutralnijim državama širom sveta, ali ne čini ništa da popravi razdor sa istočnim državama članicama EU.
Za svetskog putnika koji se predstavlja kao borac za evropske interesa, to je neprijatno mesto, navodi "Politiko" i dodaje da je, kada je u pitanju "strateška intimnost", moguće imati previše partnera.
