Kušner, ali Čarls – to je ime koje će verovatno zastupati američke interese u Francuskoj. Naime, novi američki predsednik Donald Tramp izabrao je svekra svoje kćerke Ivanke za novog ambasadora u Parizu.
"On je sjajan biznismen, filantrop i čovek koji ume da sklapa dogovore i snažno će zastupati interese naše zemlje", objavio je Tramp na svojoj mreži Trut sošl kako bliskom porodičnom saradniku, ocu Džerada Kušnera, poverava jednu od prvih i najistaknutijih ambasadorskih funkcija.
Ali, sve što javnost zna o Čarlsu Kušneru u najmanju ruku je u suprotnosti sa onima što bi ga preporučilo za diplomatsku karijeru.
Ovaj sedamdesetogodišnjak do 2004. godine u Americi je važio za sposobnog biznismena, investitora čije nekretnine vrede milijarde dolara. O njemu se pisalo i kao o osvedočenom filantropu i jednom od najvećih donatora Demokratske stranke u Nju Džersiju, a možda i u čitavoj zemlji.
Ali, Kušnerov pad je bio brz. Pošto je 2004. bio jedan od glavnih junaka u tekstovima o političkim zloupotrebama i sprezi vlasti i tajkuna, Kušner je postao zaštitno lice korupcije. Zbog više krivičnih dela povezanih sa finansijskim prevarama i osvetničkim ponašanjem osuđen je 2005. godine na dvogodišnju zatvorsku kaznu, a odslužio jednu. Pomilovanje predsednika je dobio decembra 2020, pred sam kraj Trampovog prvog mandata.
Čarls Kušner je priznao da je kriv zato što je lažno prikazivao poreske obaveze svojih kompanija, kao i zbog toga što je krivotvorio izveštaje o finansiranju političkih kampanja. Naime, podnosio je netačne finansijske izveštaje o političkim donacijama koje su uključivale i sredstva iz njegovih kompanija. Ali ono što je izazvalo najviše kontroverzi jeste – osveta prema svedoku. A taj svedok bio je, ni manje ni više, nego suprug njegove rođene sestre.
Ono što je počelo kao porodična svađa brzo se pretvorilo u politički triler sa elementima seks skandala. Ozbiljne porodične nesuglasice zbog kontrole nad kompanijom "Kušner kompanis", koja je upravljala sa 100 manjih firmi, dobile su svoj nastavak na sudu, pošto su protiv njega svedočili sestra Ester Šulder i njen suprug Vilijam. Upravo su oni bili ti koji su federalnim vlastima dali informacije u vezi sa njegovim finansijskim prevarama i nezakonitim političkim donacijama.
A onda je brat režirao odmazdu. Prvo je angažovao prostitutku i dogovorio da zavede sestrinog muža u hotelskoj sobi u Bridžvoteru, gde su, naravno, bile postavljene kamere. Zavera je uspela, a Čarls je sestri osvetu servirao na tacni, odnosno na video-traci koju joj je poslao na kućnu adresu.
Ispostaviće se, međutim, da je Kušner sam sebi pucao u nogu – rezultat ove osvete nije bio razvod Šulderovih, već ozbiljne optužbe zbog kojih je Čarls proglašen krivim za osvetu prema svedoku. Kasnije, ali ne kako bi izgladio porodične odnose, već kako kako bi umanjio kaznu, u pismu napisanom rukom poručio je sestri i priki:
"Ono što sam učinio iz osvete bilo je potpuno pogrešno. Samo vas molim da mi oprostite što sam pribegao tako odvratnom i sramotnom ponašanju. Pogrešio sam i počinio strašan greh. Kako sam dozvolio da mržnja preplavi moje srce i rukovodi mojim postupcima?"
Istragu protiv Kušnera vodio je tadašnji američki tužilac Kris Kristi i opisao je kao "jedno od najodvratnijih krivičnih dela" koje je video. Kušneru i Kristiju putevi će se ukrstitit 2016. godine. Naime, nekadašnji tužilac tada je bio deo Trampovog tranzicionog tima i smatran je kandidatom za potpredsednika. Iz tima je ispao, veruje se, po nalogu Džareda Kušnera koji nikada nije zaboravio da je Kristi procesuirao njegovog oca. Nekadašnji tužilac danas je jedan od najglasnijih kritičara Donalda Trampa u Republikanskoj stranci.
Ta 2004. u Nju Džersiju, koji je dugo bio poznat po problemima sa korupcijom, obeležena je brojnim skandalima koji su svedočili o snažnom zagrljaju vlasti i tajkuna. I gotovo u svakoj korupcionaškoj čorbi Čarls Kušner je bio začin.
Kada je tadašnji guverner Džejms Mekgrivi povezivan sa nekoliko kontroverznih donatora, što je otvorilo pitanje o transparentnosti njegovih kampanja, tu je bilo i ime Čarlsa Kušnera. Otkriveno je da su on lično, ali i kompanije kojima je rukovodio, donirale više od 1,5 miliona dolara. Zauzvrat Kušner je bio predložen da vodi upravu luke Njujorka i Nju Džersija.
Spekulacije o političkim vezama Kušnera su se povećale nakon što je Mekgrivi podneo ostavku. Guverner je to učinio iznenada i ne zato što je bio pod lupom zbog korupcije i etike, već zato što je priznao vanbračnu homoseksualnu vezu. Čak i u tom seks skandalu Kušner je ostavio svoje otiske. Ne samo što je sponzorisao radnu vizu za Golana Cipela, Izraelca i bivšeg savetnika guvernera, koji je identifikovan kao muškarac s kojim je Mekgrivi imao aferu, već je otkriveno i da je Cipela radio kod Kušnera pre nego što ga ja angažovao guverner za svog savetnika.
Bez kontroverzi nisu prošle ni one donacije koje nemaju veze sa političkim strankama. Poklon od 2,5 miliona dolara namenjen Univerzitetu Harvard postao je primer za "development kejs", praksu koja označava kako velike donacije mogu da utiču na odluke o prijemu kandidata na prestižne univerzitete. Naime, ovaj novac poklonjen je nekoliko meseci pre nego nego što će Džared Kušner biti primljen na Harvard.