Svet
Blerov tink-tenk: Ne bojte se Černobilja, dolazi era nuklearnih elektrana
Percepcija javnosti o riziku od nuklearne energije "nije srazmerna stvarnom riziku", a svetski lideri moraće da prevaziđu "lažnu uzbunu" koja je usporila napredak nuklearki poslednjih decenija, navodi se u izveštaju Instituta Tonija Blera
Globalne emisije ugljen-dioksida bile bi šest odsto niže nego danas da nije "netačnog narativa" o nuklearnoj katastrofi u Černobilju koji je stvorio "neosnovanu zabrinutost javnosti", navodi se u izveštaju Instituta Tonija Blera.
U izveštaj tink-tenka bivšeg britanskog premijera ističe se da je emisija ugljen-dioksida na svetskom nivou veća, između ostalog, i zbog naglog smanjenja broja nuklearnih reaktora otvorenih od 1980-ih, prenosi "Gardijan". Više od 400 reaktora pušteno je u rad u 30 godina pre katastrofe u Černobilju, dok je manje od 200 pušteno u rad u skoro 30 godina od tada.
"Rezultat je da nuklearna energija nikada nije postala sveprisutni izvor energije kako su mnogi predviđali, a države su se umesto toga okrenule alternativama kao što su ugalj i gas", navodi se u izveštaju.
Blerov institut smatra da dolazi "novo nuklearno doba" u godinama koje dolaze, vođeno porastom potražnje za električnom energijom sa niskim sadržajem ugljen-dioksida kako od velikih centara za skladištenje podataka tako i one potrebne za napajanje veštačke inteligencije.
Međutim, tink-tenk upozorava da percepcija javnosti o riziku od nuklearne energije "nije srazmerna stvarnom riziku" i da će globalni lideri morati da prevaziđu "lažnu uzbunu i ideologiju" koja je usporila napredak nuklearne energije poslednjih decenija.
"U čitavoj istoriji nuklearne energije, dogodile su se samo dve velike nesreće: u Černobilju i Fukušimi (u Japanu 2011). Posledice ovih akcidenata, iako ozbiljne, značajno su precenjene", smatraju autori izveštaja Blerovog instituta.
Ranije ove godine, "Majkrosoft" je predstavio planove da pomogne u ponovnom otvaranju nuklearne elektrane u ozloglašenom ostrvu Tri milje u Pensilvaniji, mestu najozbiljnijeg nuklearnog akcidenta i curenja radijacije u istoriji SAD, kako bi obezbedio energiju za svoje operacije veštačke inteligencije.
Nedeljama kasnije "Gugl" je potpisao "prvi u svetu" ugovor o kupovini energije od šest ili sedam mini nuklearnih reaktora iz kalifornijske kompanije "Kairos pauer" kako bi se proizvela energija potrebna za povećanje upotrebe veštačke inteligencije. "Amazon" i softverska kompanija "Orakl" takođe su potpisali ugovore o razvoju malih modularnih reaktora (SMR) za napajanje njihovih centara podataka.
Nova zora za nuklearnu energiju predstavlja "značajnu priliku" za Veliku Britaniju, ističe se u drugom izveštaju Instituta Tonija Blera. U njemu se pozvao vladu da osmisli "hrabru novu strategiju" za nuklearne tehnologije, uključujući stvaranje "zona rasta veštačke inteligencije" širom zemlje, gde bi za nuklearne projekte dizajnirane za napajanje centara podataka bila pojednostavljena pravila planiranja.
